Исељавање радне снаге из БиХ на највишем је нивоу икад, наведено је у студији "Миграције здравствених радника и стручњака у области информационо-комуникацијских технологија из БиХ: изазови и могућности", која је данас представљена у Сарајеву, у организацији Међународне организације за миграције (ИОМ).

У студији се наводи да је посљедњих година број грађана БиХ који се исељавају попримио алармантне размјере, што је посебно видљиво у здравству и информационо-комуникацијском и технолошком сектору (ИКТ).

Шеф мисије ИОМ у БиХ и регионални координатор за западни Балкан Лаура Лунгароти истакла је да немају тачан број особа из сектора здравства и информационо-комуникацијског и технолошког сектора који су напустили БиХ и живе негдје у иностранству те да је то тачка спотакнућа, јер не постоји систем који ће то забиљежити.

– Не постоји систем који ће нама дати увид у такву врсту информација коју бисмо имали за та два сектора. Тренутно знамо да је из БиХ иселило отприлике два до два и по милиона људи који су држављани ове земља, а живе негдје у иностранству – рекла је Лунгаротијева новинарима у Сарајеву.

Она је додала да ниједан сектор, ни здравство ни ИКТ нема такву врсту статистике да се може пратити на томе нивоу те да је то једна од чињеница на којој се мора радити.

Лунгаротијева је навела податак да је до 2019. године издато 56.000 врста радних дозвола за држављане БиХ.
– То говори да су дате радне дозволе да људи из БиХ раде у земљама ЕУ, али исто тако говори да је више од 50.000 људи емигрирало до тада – истакла је Лунгароти.

Лунгароти сматра да се овој проблематици треба посветити посебна пажња.

– Намјерно истичем чињеницу исељавања младих, посебено из области здравства, јер смо имали ситуацију у вези са пандемијом ковид која нас је посљедњих година све потресала, као и ИКТ сектор који има иновативну структуру и млади који се баве тиме представљају вриједност и дају допринос држави – истакла је Лунгаротијева.

Она је изразила наду да ће резултати ове студије допринијети бољитку БиХ и утицати на смањење исељавања.

Лунгароти истиче да људи не исељавају само због економсксог фактора, конкретно у ова два сектора, ту је и начин живота и повјерење у државу, њен систем, а постоји безброј ограничења.

У студији је наведено да је исељавање радне снаге из БиХ на највишем нивоу икад.

Постојеће информације о броју издатих боравишних дозвола за плаћене активности у ЕУ потврђују да радно способно становништво БиХ углавном мигрира у ЕУ и да расте број исељеника, углавном у Словенију, НЈемачку и Хрватску, затим у Италију и Аустрију, али у посљедње вријеме, у ограниченом броју, и у Чешку, Норвешку и Шведску.

Што се тиче здравственог сектора, НЈемачка је водећа дестинација за здравствене стручњаке, а мигрирају углавном млађе медицинске сестре, али постоји и значајан број љекара, стоматолога и фармацеута.

Већина ИКТ стручњака мигрира у Њемачку, Аустрију, Хрватску, САД и Србију.

У резултатима студије се додаје да је потребна дубља анализа како би се идентификовала главна мотивација за исељавање ИКТ стручњака. Ово питање је од кључне важности за економију БиХ, с обзиром да ИКТ сектор показује огроман развојни потенцијал, што захтијева брзо повећање прилива дипломаца у овој области.

Једна од препорука студије “Миграције здравствених радника и стручњака у области информационо-комуникацијских технологија из БиХ: изазови и могућности”, јесте да је потребно ојачати институционални капацитет за прикупљање, анализу, употребу и размјену података како би се омогућило ефикасно управљање и сарадња у области мобилности радне снаге.