Затворена Српкиња М. В, чији је муж радио у ЈНA, ухапшена је у свом стану на Кошеву, а у Централном затвору је провела 24 дана на петом спрату, гдје је командант био Сулејман Хоро, син Рамиза из Фоче.

- У приземљу је била соба гдје су нас мучили различитим справама. Међу затвореницима неки Кемо покушавао је отети 16-годишњу дјевојчицу ради силовања. Македонка С. Т., супруга официра ЈНA, причала ми је кроз какве су све муке пролазиле ухапшене жене које су и најкраће вријеме провеле у затвору код Јуке Празине, све су без изузетка силоване - наводи М. В. у свом исказу.

Новинар Н. С. је у Централном затвору затекла и старицу од 67 година (којој је у стану приликом претреса нађен лист из неке народне пјесмарице) и 16-годишњу дјевојчицу - која је ухапшена само зато што је Српкиња.

- Све жене су трпјеле понижења, биле нијеми свједоци страшних мучења, одвођења у собу за мучење, одакле су се чула запомагања и преклињања. Јусуфовић, чија је мајка Есма некад радила код војске, био је пијан и дрогиран, улазио је са пешкиром око врата и са полицијском палицом у руци - бирао кога ће тући. Пријетио је М. В. да ће је заклати - наводи она у исказу.

Нечовјечни стражари

По нечовјечном понашању, додаје она, били су познати стражари Славко и Фудо. Пијани и дрогирани Славко би прво "очитао нешто", па би заредали по собама да туку, Фудо је ногу повриједио, тукући затворенике.

Жена, чији су иницијали Н. Т. била је у "Виктору Бубњу" са још седам затвореница, најстарија је имала 70 година. Ту је била и Р. Џ. (1947), супруга официра ЈНA. Чула је да су њу у Централном затвору силовала петорица муслиманских полицајаца, а чула је и за друга силовања у "Виктору Бубњу".

- Сјећам се дјевојке Сњежане, коју су одвели и није је било цијеле ноћи, а послије тога је нестала, нису је вратили - наводи она у исказу.

Затвореница Н. Ш. са Добриње била је у подруму затвора испод Привредне банке, затим у некадашњем магацину продавнице "Сунце", а послије у "Виктору Бубњу", гдје је, како каже, била већ помињана Р. Џ. - супруга официра ЈНA и још много супруга војних лица, међу којима и извјесна Ј., коју су у Централном затвору везивали између два црна пса, а ту је била и Мађарица Р. С. ухапшена што је једној српској породици помогла да пређе из Добриње на српску територију.

Док се након пуштања из затвора скривала код једног муслиманског брачног пара, чули су једне ноћи неартикулисане крике и видјели како је из зграде истрчала нага жена, чуо се пуцањ, она је пала, а ујутру су видјели леш на стази.

- Муслимани су исконструисали причу да су је Срби силовали, откинули пола језика и пустили у насеље. Та жена је била црнокоса, млађа, вјероватно, су је силовали, па убили, леш је лежао до подне на стази, пред вече су натјерали два-три Србина да је сахране под балконом, гдје су већ сахрањивали погинуле - наводи Н. Ш.

Требају им мртви Срби

Српкињу И. Ш. су одвели из стана, са кћерком Слободанком, у канцеларију Привредне банке у улици Јована Цвијића, код продавнице "Слон", а потом у насеље "Отока", у подрум стамбене зграде код ОШ "Aлија Aлијагић". Кћерку су јој задржали у просторијама, а њу су тукли у подруму те зграде.

Препознала је комшију Сафета Зајка, који јој је говорио: "Знамо за твог мужа", а тукао ју је највише један младић црне косе и псовао јој четничку мајку. Тукао по ребрима, глави. Стално се "припремали да је кољу". Ту је остала три ноћи.

За вријеме боравка у "Виктору Бубњу" упознала је већ помињану Р. Џ. која је злостављана, јер јој муж био војно лице, а ту је била и С. Д., која је провела 11 дана код Јуке и мучена на разне начине.

У том затвору је била и 72-годишња старица Р. С., тетка политичара Драгана Калинића, и још једна старија жена, тешко обољела од рака, а за њу су говорили: "Нама и мртви Срби требају".

У "Бубњу" је упознала и Р. Е, коју су довели Јукини злочинци. Свашта јој радили 39 дана, понижавали је, а ту је била и већ помињана ретардирана Р. О. коју су звали "снајпериста", али са њом, како каже И. Ш, "није могло нормално да се разговара - наизмјенично је пјевала и плакала".

За ретардирану дјевојку Р. О, која је рањена у ногу на Марин двору, други свједоци кажу да су је муслимани прозвали "снајпериста", да су је - док је била у Централном затвору - тукли тако рањену.

Она у свом исказу каже да је у болници Кошево једна сестра хтјела да је туче и да је говорила да јој ту није мјесто да се лијечи, "јер је четник и да Србе не треба лијечити, него убијати".

Р. О. наводи да су је у Централном затвору мучили док није признала да је снајпериста. "Морала сам, нисам више могла издржати, психички су ме упропастили, често ми је долазила мука да плачем или да се смијем", наводи она у свом исказу.

Након тога је пребачена "Виктор Бубањ", плашила се свих, крила се од свих. Ту је њу видио Бернар Кушнер кад је долазио. "Рукама је он мени овако показао да је дошао да ме води из затвора и ја сам то разумјела", каже она, додајући да су јој муслимани запријетили да ће је убити ако каже шта су јој радили.

(Крај)