Да није жалосно, било би смијешно. Борка Петковић, жена жртва претходног одбрамбено-отаџбинског рата, након што је деложирана из свог стана у Бањалуци, добила је рјешење којим је одређено да мора да плати своје деложирање (3 103 КМ) и то од пензије која износи 254 конвертибилне марке!

Борки се већ други мјесец од пензије одбија 88 марака, па она и њен незапослени син данас живе од примања која износе свега 166 КМ.

Новац потражује Републичка дирекција за обнову и изградњу, а да ствар буде апсурднија, они који су наплатили новац од Републичке дирекције за обнову и изградњу јер су им приликом деложације пружали услуге превоза, према ријечима адвоката и свједока, нису ни били присутни деложацијама!

Ради се о јавним превозницима: “Ненад Џодан” из Лакташа, “Страхиња транспорт” из Бањалуке и “Тркуља С.П.”, такође из Бањалуке.

Адвокат Милан Романић каже да је уложио жалбу на рјешење Основног суда у Бањалуци, због, како каже, погрешног и непотпуног утврђеног чињеничног стања, погрешне примјене материјалног права и због повреде одредаба извршног поступка.

-Битна повреда одредаба извршног поступка огледа се у томе што суд није заказао рочиште на ком би извршеник имао право да оспори доказе. Ни ја ни мој пуномоћник, као ни новинари, представници цивилног друштва и полицајци ПУ Бања Лука нису на лицу мјеста видјели никакве камионе предузећа “Ненад Џодан”, “Страхиња транспорт” или “Тркуља С.П. - каже Романић и додаје да су трошкови заступања тражиоца извршења одређени супротно Адвокатској тарифи РС  за приступ на неодржаној расправи, јер она не износи 200, него 100 КМ.

Једини који је био расположен за изјаву за наш портал био је власник “Страхиња транспорта”. Из Републичке дирекције за обнову и изградњу рекли су нам да је службеник за односе с јавношћу на боловању, у фирми “Ненад Џодан” нису се јављали на телефон, док контакте компаније Тркуља “С.П.” нисмо ни пронашли на интернету.

-Сад је далеко да се то сјетим, ја мислим да сам ту био једном или два пута, оба пута сам стајао на тротоару, бијели Рено мастер, сваки пут је то било, зашто је то фактурисано на Републичку дирекцију за обнову и изградњу стварно не знам, али знам да је требало да ја превозим ствари да је дошло до деложације - рекао нам је власник “Страхиња транспорта”.

Борка Петковић за Моју Херцеговину тврди да нити један једини пут није видјела никакав комби од наведених превозника, нити било који други комби испред или иза њене зграде, а постојало је чак 18 деложација. Казала је и да су бројне деложације и медији снимали, те да ти снимци као и снимци који су се дијелили преко друштвених мрежа доказују њене тврдње.

-На крају крајева, када су мене и мог сина половином године избацили на улицу, сами смо се организовали око превоза ствари, нико нам осим наших пријатеља није помогао да се преселимо. Нису нам готово два мјесеца дозволили да ствари уопште дирамо, а тек у августу мјесецу смо добили дозволу да дођемо по њих - каже Петковићева.

Она је рекла и да је срамота да је ова земља дозволила да једна жена и њен син који су током рата провели три године у логуру, доживе да их избаце из сопственог стана, па да им још, послије свих мука и стресова, наплаћују избацивање.

-Не дао Бог да се нешто слично икоме догоди, вјерујте да још нисам ни свјесна шта смо ми преживјели. Хвала свим добрим људима који су нам помогли у тешким тренуцима, можда и тежим него за вријеме рата - казала је Борка Петковић.

Стан у којем су Петковићи живјели био је у власништву покојног очуха Борке Петковић и њене покојне мајке, а деложација је извршена по налогу Основног суда у Бањалуци.

Првостепеном пресудом Борки Петковић је дозвољен откуп стана у којем живи, али је то другостепеном поништено. Борка Петковић претпоставља да је неко дао новац да овај случај заврши овако, а да они остану без стана.