Старица Вукосава Поповић и њена кћерка Сања ускоро би могле да се врате у породични дом, након вишегодишње агоније која је кулминирала бруталним избацивањем из породичног стана у бањалучком насељу Старчевица у октобру 2019. године.

Невјероватно је да су два суда у Бањалуци од почетка имала потпуно различите ставове око овог случаја, као да се одлучивало о предметима, а не људским судбинама.

Све је почело када је Окружни суд у Бањалуци у јануару 2008. уважио жалбу и признао износ Јанку Тривићу од 7.324 марке на име улагања у кућу у Улици Српских добровољаца 67. Поповићеве су и почетком 90-их избачене из куће у коју тада улази Тривић, па су ни криве ни дужне након повратка добиле бреме дуга за који нису биле одговорне.

Након тога, покренут је поступак извршења како би се намирио дуг, па како новац није исплаћен, кренуло се у продају имовине Поповићевих.

Пар година касније, управо Окружни суд зауставља све и враћа поступак на почетак, јер је утврђено да старица Вукосава Поповић уопште није схватала поступак кроз који је пролазила и да би је тај поступак у коначници могао довести до губитка имовине вриједне 200.000 марака, зарад дуга од 7.000 марака.

Предмет код новог судије

Након што је судија, која је дужила предмет од његовог почетка, отишла у пензију, предмет је узео у рад други судија у Основном суду Бањалука. Главни задатак „новог“ судије је да поступи по одлуци Окружног суда Бањалука којом је поништено извршење над имовином старице и њене кћерке.

– Према извјештају поступајућег судије, предмет је узет у рад и у истом ће бити предузете процесне радње према упутствима датим у одлуци Окружног суда у Бањалуци број 71 0 И 037351 12 И2, а које радње су потребне ради отклањања процесних сметњи за даље вођење поступка – одговорили су Српскаинфо из Основног суда.

Окружни суд у Бањалуци је још у јуну 2020. године укинуо сва извршна рјешења о деложацији Вукосаве и Сање и наредио првостепеном суду да донесе ново рјешење.

У новом рјешењу је истакнуто да је „првостепени суд наставио провођење извршних радњи, оглушио се о приједлог пуномоћника извршеника да се изведе доказ вјештачењем по вјештаку психијатру, те није имао у виду своју обавезу да о процесној способности извршеника води рачуна по службеној дужности”.

Вишеструке повреде поступка

Тако је, након жалбе адвоката Ивана Стијаковића, Окружни суд утврдио да је у свим ранијим поступцима и рјешењима игнорисано тешко психичко стање Вукосаве Поповић, која је била носилац станарског права, и донесен низ рјешења која су довела до коначне деложације.

Адвокат Иван Шијаковић, који је успио добити готово изгубљен случај, објаснио је раније да је суд све вријеме игнорисао процесну неспособност Вукосаве Поповић.

– Окружни суд у Бањалуци је правилно уочио вишеструке повреде парничног и извршног поступка послије вишегодишњих маратонских процеса пред Основним судом у Бањалуци у вези с неоснованим извршењем на стану Вукосаве Поповић у улици Српских добровољаца у Бањалуци. Окружни суд је својим рјешењем укинуо сва досадашња рјешења Основног суда која се односе на извршење на предметном стану Вукосаве Поповић и предмет вратио на поновни поступак – објаснио је Шијаковић.

Подсјетио је и да је у току извршног поступка истакнут приговор да старица Вукосава Поповић болује од тежег облика психичког обољења и да се налази под редовним надзором психијатра.

– Поставља се питање да ли је Вукосава Поповић уопште била процесно и пословно способна да учествује у цјелокупном досадашњем поступку који се водио код Основног суда у Бањалуци, а у вези са судбином њеног стана, из којег је 2019. године била, заједно са својом кћерком, присилно избачена на улицу. Ово значи да првостепени суд ни у једној прилици није разматрао приговоре и жалбе Вукосаве Поповић, него их је незаконито одбацивао, притом не водећи рачуна да је закон прописао другачије поступање са особама које су процесно неспособне – истакао је Шијаковић.

Различите одлуке судова

Основни суд у Бањалуци је у марту 2002. пресудио у корист Вукосаве и Сање Поповић и одбацио тужбени захтјев Јанка Тривића, који је тражио да му се исплати 16.131 КМ са затезном каматом због наводних улагања у кућу из које су Поповићеве избачене први пут у септембру 1993. године. Након тога, Тривић је изашао из куће 2002. године, а тужбу је поднио против Вукосаве, иако је стварни власник стана у спорно вријеме била Општина Бањалука.

Тривић је прву тужбу поднио у августу 2000, па је прецизирао двије године касније, гдје је, осим исплате новчаних потраживања, тражио да му се врати кућа у бањалучкој Улици Српских добровољаца. У тужби је Тривић навео да кућу није могао користити без значајнијих поправки, за које је издвојио 16.131 марку. Као доказ улагања средстава, Тривић је доставио и налаз вјештака, извјесног Перице Тривића, који није ни саслушан током првостепеног поступка. Већина уговора којима је Тривић доказивао наводна улагања уопште нису била овјерена. Суд је, поред осталих, утврдио да није био овјерен ни уговор на износ од 5.000 марака у којем се наводило да је плаћено фарбање столарије, те поправка ролетни.

Током поступка Основном суду, у Бањалуци је ЗИБЛ доставио материјални доказ да Тривићу никада није била одобрена било каква дотација на име извођења неких евентуалних радова на стану, нити је сличан захтјев Тривића пронађен у њиховим пословним књигама. Међутим, Окружни суд у Бањалуци пресудом од 15. јануара 2008. прихвата неовјерене материјалне доказе и уважава жалбу Јанка Тривића, те му тако признаје износ од 7.324 марке на име улагања у кућу у улици Српских добровољаца 67! Управо ова одлука Окружног суда у Бањалуци била је увод у поступак извршења, који је у октобру 2019. довео да породица Поповић, старица Вукосава и њена кћерка Сања, изгубе породичну кућу у којој су живјеле готово пола вијека и чија је вриједност 200.000 марака.