Историјски догађај од републичког значаја Дан сјећања на жртве НАТО бомбардовања у Републици Српској биће обиљежен сутра у Источном Сарајеву парастосом за све погинуле Србе у НАТО агресији на Српску и полагањем цвијећа.

Овај значајни датум ће, у организацији Одбора за његовање традиције ослободилачких ратова Владе Републике Српске, бити обиљежен уз поштивање закључка Републичког штаба за ванредне ситуације према којем је забрањено окупљање више од 50 лица на јавном мјесту.

У 11.00 часова у Храму свештеномученика Петра Дабробосанског у Војковићима у Источној Илиџи биће служен парастос за све погинуле Србе у НАТО агресији на Републику Српску, најављено је из Министарства рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске.

На мјесном гробљу Грлица у Источној Илиџи у 11.30 часова биће положено цвијеће на споменик првим жртвама НАТО бомбардовања у Српском Сарајеву, додаје се у саопштењу.

Обиљежавању ће сутра присуствовати делегација Народне скупштине Републике Српске, коју чини потпредсједник Народне скупштине Републике Српске Соња Караџић Јовичевић и народни посланици Мирослав Вујичић, Александар Главаш, Љубиша Крунић и Споменко Стојановић, најављено је из парламента.

Савјетник министра за борачко-инвалидску заштиту Републике Српске Милан Торбица рекао је данас да укупан број жртава НАТО бомбардовања у Републици Српској никада неће бити тачно утврђен, јер становништво и данас умире од малигних болести које су посљедице кориштења НАТО муниције са осиромашеним уранијумом.

У злочиначком НАТО бомбардовање Републике Српске, које је почело 30. августа 1995. године у 2.12 часова и трајало до 14. септембра, страдало је више од стотину недужних цивила.

На положаје Војске Републике Српске, НАТО авијација бацила је укупно 1.026 бомби, од чега 708 вођених, а укупна тежина баченог експлозива износила је око 10.000 тона.

Ваздушне ударе вршили су борбени авиони осам држава чланица НАТО-а: САД, Велике Британије, Француске, Холандије, Шпаније, Турске, Њемачке и Италије.

Повод за НАТО агресију била је експлозија на сарајевској пијаци Маркале, 28. августа 1995. године, за коју су оптужени Срби иако је у извјештају независне комисије из тог периода наведено да "не постоје јасни докази да су гранате дошле са српских положаја", што је потврдио лично и Јасуши Акаши, тадашњи изасланик генералног секретара УН за Балкан.

Тадашњи командант Унпрофора генерал Мајкл Роуз изјавио је након инцидента на Маркалама да се не може утврдити одакле је граната испаљена.

Руски пуковник, командант руског миротворачког батаљона у Сарајеву Андреј Демуренко, који је учествовао у истрази, изјавио је да су Срби "неправедно били оптужени само да би НАТО имао повод за напад".

Према одлуци Одбора Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова, која је донесена у марту ове године, као Дан сјећања на жртве НАТО бомбардовања у Српској одређен је 9. септембар.

Тај датум одабран је у знак сјећања на дан када су у НАТО бомбардовању убијени брат и сестра Радмила и Раденко Галинац из насеља Грлица, у Војковићима. Брат и сестра Галинац били су међу првим жртвама НАТО агресије - њих је 9. септембра 1995. године на срушеном мосту у насељу Семизовац, код Сарајева, убио пилот НАТО авијације.

Иницијатива за обиљежавање Дана сјећања на жртве НАТО бомбардовања покренута је у Андрићграду 26. августа 2018. године на приједлог Срне.