Највеће плате у јануару имали су запослени у области информација и комуникација, који су са нето просјеком од 1.521 КМ скинули са трона раднике у сектору финансијске и дјелатности осигурања, који су годинама заузимали прво мјесто по висини примања у Српској.
Према подацима Завода за статистику Републике Српске, просјечна нето плата у области информација и комуникација у јануару ове године била је већа за 146 марака у односу на децембар, а за чак 455 марака у односу на јануар прошле године.
Банкари су тако склизнули на друго мјесто са просјечном платом од 1.477 КМ, која је чак била нижа од децембарске за 125 марака, док је у односу на јануарску 2020. била већа тек за 25 КМ.
Подаци Завода показују да је просјечна нето плата у јануару износила 1.042 КМ и била је номинално већа за 0,4 одсто у односу на децембар, а за 8,3 одсто у односу на исти мјесец лани.
Економиста Александар Љубоја рекао је за “Глас Српске” да су ови подаци доказ да се информационо-комуникациона индустрија намеће као најпрофитабилнија од свих постојећих.
– Ми више не можемо без дигиталних алата и сервиса и наш начин живота је подређен дигиталном и виртуелном свијету, а сви смо свједоци да се тај свијет развија до неслућених димензија – казао је Љубоја.
Чињеница је, како каже, да се све више користи и конзумира та врста производа и услуга и сходно томе долази се до чињенице да су они који владају знањем у технологији и развијају нове производе у тој сфери у позицији да диктирају цијене.
– А онда је нормално и да зараде у том сектору расту и оне ће сигурно расти и даље – истакао је Љубоја.
Када је ријеч о финансијској и дјелатности осигурања, те платама у том сектору које су биле веће у децембру, Љубоја истиче да се традиција 13. плате, која постоји у западној Европи, једним дијелом пренијела и код нас.
– Већина битних компанија у том сектору у рукама је странаца, а на тај начин они мотивишу раднике пред празнике – рекао је Љубоја.
Секретар гранског Удружења за информационо-комуникационе технологије у Привредној комори Републике Српске Слободан Драгичевић каже да подаци о платама говоре да је "IT" сектор јако развијен.
– Наши стручњаци раде за развијена страна тржишта. Стране земље тренутно користе интелектуалну снагу и способности наших стручњака из ове области за дигитализацију своје привреде – рекао је Драгичевић. Тренутно тржиште рада свуда у свијету, како истиче, вапи за "IT" стручњацима, а добре плате прилика су да млади остану овдје да раде и граде будућност.
Стручни сарадник за економска питања у Савезу синдиката Републике Српске Божана Радошевић каже да је битно напоменути да се, када се говори о висини плата у Српској, ни за једну радничку плату не може рећи да је висока.
– Када говоримо о појединим секторима, послодавци су, поред тога што је кроз пореску политику повећана плата, ишли у том правцу да додатно повећају примања радницима – казала је Радошевићева.
Потражња
Слободан Драгичевић истиче да анализе које је спровео њихов сектор за 2020. годину показују да је за 65 одсто повећано инвестирање "IКT" компанија у некретнине.
– То је добар показатељ који говори да те компаније желе да остану и запосле што већи број радника, за којима влада изузетно велика потражња. О томе довољно говори чињеница да само од једне компаније, каквих је око 500 у Српској, имамо захтјеве да покушамо пронаћи 50 програмера – рекао је Драгичевић.