Тара Колџић, ученица трећег разреда гимназије из Београда дошла је до иновативне методе изоловања витамина Б12, који је од кључне важности за нормално функционисање људског организма. Своју идеју је реализовала користећи посебну технику и шокирала универзитетске професоре на Конференцији младих научника на Тајланду. У Србију се вратила са златом.
- Одувек ме је занимала наука, свет око мене, истраживање, а посебно експерименти. На овом светском такмичењу младих научника већ сам освојила бронзу, у области животне средине, али нови експеримент све је шокирао - каже Тара за Спутњик.
Има 17 година, управо је кренула у трећи разред Пете београдске гимназије, а такмичила се и у основној школи, из математике и биологије, али и из српског.
- У средњој школи прикључила сам се Регионалном центру за таленте „Никола Тесла“. Да би се дошло до интернационалног такмичења на Тајланду, прво морају да се прођу домаћа такмичења која имају више нивоа - објашњава.
Златна Тара се ове године припремала за област „Лајф сајенс“ односно из биохемије, која јој је омиљена.
"У суштини, сами се спремамо, осим експерименталног дела, који радимо са менторима, али нема припрема у смислу да неко седи са нама и задаје нам задатке"
До сада невиђено истраживање Б12
Конкуренција на такмичењу је била изузетно јака, више од 140 ученика из 20 земаља. Стручни жири састављен од еминентних професора са најпрестижнијих свјетских универзитета, остао је затечен послије презентације њеног рада.
Не само због методе коју је користила, већ и зато што овако истраживање раније никада није рађено у симулираним уловима. Затекла их је и сама тема рада, „Наноинкапсулација и контролисано отпуштање витамина Б12 из наночестица РуБисЦО протеина добијених ултразвуком индукованим хладним гелирањем“.
Тара објашњава да се у посљедње вријеме јавља велики проблем са дефицитом витамина Б12, посебно код људи који не конзумирају месо и млијечне производе, зато што су они богати тим витамином. Углавном, код вегана и вегетаријанца, којих данас има много више него раније. Самим тим и овај проблем се јавља код већег броја људи. Њен изум је изузетно важан и за оне који имају различите врсте анемија.
- Код већине суплемената и витамина, посебно када се конзумирају у виду таблета и капсула које су тренутно доступне, витамин Б12 се приликом конзумирања отпусти одмах на почетку процеса варења и не успе да дође до свих делова организма, до којих је потребно да дође. Мој циљ је био да створим систем у којем би се витамин Б12 отпуштао постепено, тачно онолико колико је потребно, у мери у којој је потребно - рекла је.
Фото: Спутњику уступила Тара Колџић
Генијална идеја са ултразвуком
Млада научница додаје да се прво направе нано честице. Није требало да ради са ултразвуком, почетна идеја је била другачија, али није показивала добре резултате:
„Онда сам се сетила да бих можда могла да пробам да третирам те нано честице ултразвуком. То никада раније није рађено. А онда се то показало као одлично, радило је посао, добила сам одличне резултате“.
На такмичењу је имала симулиране услове људског система за варење. Снашла се на једноставан начин, имала је хемијску, лабораторијску чашу у којој се налазила желудачна киселина, представљала је желудац човјека.
„У другој лабораторијској чаши се налазила течност која се налази у нашим цревима. Онда сам нано честице убацивала у те чаше и пратила отпуштање витамина Б12 након одређеног временског периода, пола сата, сат, два, три, шест сати. Док се достигне такозвани плато, то значи да је сав витамин отпуштен“.
Лауреаткиња објашњава да сваки такмичар има око три минута да презентује рад, а онда иду питања комисије. Оцјењују оригиналност рада, па чак и естетику постера, табле на којој се презентујете идеја.
„Јако је битно да у тих три минута кажете суштину, да објасните на основном нивоу, зато што су у комисији и информатичари и математичари и биохемичари“.
Будућност на Медицинском факултету
Упитана колико је њено рјешење отпуштања витамина Б12 примјењиво у фармацеутској индустрији и да ли је размишљала да свој патент некоме понуди, ако је јединствен и у свијету науке одраслих, Тара каже:
„Први пут је рађено овом методом и показало је одличне резултате, експериментално је доказано да функционише, али ја сам трећи разред гимназије, не размишљам о пласману на тржиште. Свакако, морала би да се ураде још нека испитивања. Није ми то у фокусу. Ускоро треба да кренем са новим радовима, експериментима за следеће такмичење“.
Тари је наука на првом мјесту, али, каже, не размишља превише унапријед, не иде у далеку будућност, тренутно остварује своје зацртане циљеве:
„Тренутно не размишљам у иностранству, али сам и пре него што сам уписала гимназију знала да желим да упишем медицину. Остајем при томе, одабрала сам гимназију зато што сматрам да је то знање које се у њој стакне много значајније, него да сам уписала медицинску школу, да ми отвара много више могућности“.
У слободно вријеме Тара игра фолклор, већ 11 година то јој је велика пасија, поред биохемије. Када не проводи вријеме са друштвом, златна београдска гимназијалка воли и да црта, пише пјесме.