Бањалука се сјећа разорног земљотреса који је на данашњи дан прије 54 године срушио град, након којег се захваљујући солидарности изградио из пепела и прашине.

Двадесет седми октобар 1969. године, у 9.11 часова, преломни је тренутак у историји града, која се дијели на период прије и послије земљотреса, каже за “Глас Српске” историчар Зоран Пејашиновић.

- Иако је нанио огромну материјалну штету, иако је 15, а неки подаци кажу чак и 19 људи погинуло, може се рећи да је земљотрес имао и неке позитивне посљедице. Послије њега, Бањалука је доживјела замах у привредном, економском, културном и спортском смислу. Град након земљотреса демографски расте, а до рата 90-их година повећаће број становника за два и по пута - казао је Пејашиновић. 

Навео је да је овом догађају посвећен рељеф на Робној кући “Боска”, који је радио познати вајар Слободан Драгаш. На њему је приказано осам објеката, симбола Бањалуке, срушених у земљотресу.

- Има још нешто што би требало да се уради, а то је да се обједине имена погинулих у земљотресу и да им се направи спомен-плоча - каже Пејашиновић.

Свједоци земљотреса памте овај догађај као катастрофу до тада невиђених размјера. Пензионер Горан Радојковић се нерадо сјећа тих дана.

- Тај догађај не може се описати ријечима, још осјећам страх кад се сјетим - рекао је Радојковић. Бањалучанка Даница Кудра испричала је за “Глас Српске” да је тада похађала други разред Медицинске школе.

- Био је понедјељак. Пријатељица и ја смо кренуле према школи. Насеље Анте Јакића тада је било пољана. Пошле смо преко те пољане и чуле страшан звук... почела је земља да се тресе, да се зграде руше, ломе, људи се јаукали свуда около. Медицинска школа се налазила на мјесту садашње гимназије, а преко пута је била болница. Из ње су се чули јауци, било је страшно - казала је Кудра. Додала је да су били евакуисани у Травник, гдје је завршила разред.

- Након земљотреса дуго сам се плашила сваког јаког звука. Кад сам добила дјецу, стално сам била у приправности, имала сам при руци увијек најнужније, да понесем и потрчим напоље - рекла је Даница.

Земљотреси се не могу предвидјети, али се може утврдити њихова вјероватноћа на основу статистике и историјских чињеница. Сњежана Цвијић Амулић из Републичког хидрометеоролошког завода каже за “Глас Српске” да је за припрему снажних земљотреса потребно 80-100 година.

- Због тога се помиње вјероватноћа појављивања за одређени повратни период, али нико не може знати тачно када ће се десити - каже она. 

Нагласила је да се поштовање прописа о сеизмичком пројектовању и грађењу исплати, те да се свака марка уложена у сеизмички отпорне објекте десетоструко враћа у случају снажних земљотреса. Постоји и разлог зашто је Бањалука трусно подручје.

- Одавно је познат Покупски расјед, који се пружа у смјеру сјеверозапад-југоисток, од Јастребарског до Костајнице, гдје улази на територију БиХ и иде преко Поткозарја до Бањалуке. Један сегмент овог расједа је био активан, што је за посљедицу имало потрес 8. октобра 1909. са магнитудом 5,8 степени Рихтера. Шездесет година након тога, 26. и 27. октобра 1969. био је активан други сегмент тог великог расједа - казала је Цвијић Амулић. Подсјетила је да је 29. децембра 2020. подручје Петриње погодио земљотрес, на истом расједу са скоро истим механизмом у жаришту као земљотрес 1969.

- Разлика је само у јачини, овај земљотрес превазишао је претходни, односно дотадашњи историјски максимум. У току земљотреса већина сеизмичке енергије се ослободи у ваздух, а онај дио који остане заробљен у земљиној кори простире се и премјешта на околне расједе, што доприноси повећању већ постојеће акумулиране енергије и повећава вјероватноћу појављивања земљотреса на другом мјесту - каже Цвијић Амулић.

Сирене за узбуну

Пише: Марија Шормаз