Становници Српске који пођу у шуму да би сакупили гљиве, љековито биље, шумско воће или пужеве могу кући да понесу највише килограм дневно.

То је прописано правилником о условима коришћења и начину сакупљања осталих шумских производа у шумама и на шумским земљиштима у својини Републике Српске, који је објављен у посљедњем броју “Службеног гласника РС”. Како је наведено у овом документу, који је донијело Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске, под осталим шумским производима сматрају се сви који могу да се сакупљају за исхрану или трговину, осим дрвних сортимената.

- Шуме РС, као корисник шума и шумског земљишта у својини Републике, имају право коришћења осталих шумских производа уз надокнаду од три одсто продајне цијене производа која се издваја на посебан рачун и обавезно се усмјерава на ревитализацију локалитета са којих ти производи потичу - наведено је у правилнику. Додато је да остале шумске производе могу сакупљати и привредна друштва или предузетници који су код надлежног органа регистровани за ову врсту дјелатности. Накнада за сакупљање за комерцијалне сакупљаче, како је наведено, износи пет одсто од продајне цијене сировине на домаћем тржишту, а цјеновник доносе "Шуме" на основу понуде и потражње на тржишту.

Вршилац дужности извршног директора Сектора за остале шумске производе и дјелатности у "Шумама РС" Радмила Шаран истакла је за "Глас Српске" да физичка лица могу да сакупљају остале шумске производе за потребе своје породице, али максимално килограм дневно.

Кад су у питању комерцијални сакупљачи, за њих ће, каже Шаранова, у јануару бити расписан конкурс и то ће моћи да раде само они који добију дозволу, која се издаје на годину дана.

- Они коју добију дозволу дужни су да обавијесте организациони дио 'Шума' на чијем подручју сакупљају производе о планираним активностима на дневном нивоу. Лугари ће редовно контролисати сакупљање осталих шумских производа, а у случају кршења прописа укључиваће се и инспекције - казала је Шаранова и додала да се овим прописима жели постићи ред у овој дјелатности.

Власник фирме "Смрчак" из Зворника, која се бави откупом љековитог биља и гљива Миладин Мијатовић рекао је да је до сада шумске производе откупљивао и од физичких лица, међу којима је било и студената.

- Биље и гљиве откупљујем од много становника који живе близу шуме, а који су у овој кризи једино на тај начин успијевали да колико-толико зараде. Они су, зависно од сезоне, дневно доносили и по неколико килограма шумских производа - казао је Мијатовић.

Пензионер из околине Бањалуке Милорад Драгић, који гљиве и шипак сакупља сваке године, каже да је бесмислено ограничавати становништво у сакупљању шумских производа који и онако пропадају.

-Сваке године у јесен идем у шуму да берем шипак за џем и чај. По новим правилима у току дана кући ћу моћи понијети највише килограм шипка, који и онако нико неће да бере -  казао је Драгић.

Украсно шибље, пчеле и змије

Осим самониклог јестивог, љековитог и ароматичног биља, гљива и воћа, у остале шумске производе спадају и шишарке, лишће, трава, односно сијено са ливаде, грмље, украсно шибље. Ту се такође сврставају и пчеле, пужеви, пијавице, змије и друге животиње, али и црница, хумус и бусен.