Камени зидови старог православног манастира Драговић из 1395. године, двадесетак километара од Книна, који је половином прошлог вијека потопљен због изградње хидроелекране, ових дана извирили су из акумулационог језера Перућа због ниског водостаја.
Манастир Драговић из 1395. године потопљен је 1958. због градње акумулационог језера и хидроелектране, а његови зидови ових дана израњају из воде јер је ниво водостаја озбиљно пао.
Тада је расељено и 1.500 људи, језеро је прогутало куће и плодна земљишта. Сада се површина језера Перућа све више спушта, вода је све плића.
Они који су живи и њихови потомци добро се сјећају својих села и прича родитеља. "Моја свекрва је цијели живот причала о тим пољима, ливадама, овцама, дружењима. До смрти је причала о томе", испричала је недавно Марија Цвитковић за "Dnevnik.hr".
Перућко језеро је вјештачко језеро на ријеци Цетини, између планина Динаре и Свилаје у Хрватској.
Манастир Драговић је манастир Епархије далматинске Српске православне цркве који се налази у селу Кољане у Далмацији. То је један од три историјска српска манастира у Далмацији, поред манастира Крка и Крупа.
Овај манастир је кроз дуги низ вјекова био духовни ослонац српском православном народу у Далмацији. Подигнут је крајем 14. вијека, неколико година послије Косовске битке. Налази се уз ријеку Цетину, недалеко од мјеста Врлика, поред Перућког језера, на 20 километара од Книна.
Током свог постојања три пута је мијењао мјесто, а служио је и доживљавао судбину српског народа у Далмацији.
На основу љетописа "Повијест о Светорождественском манастиру Драговићу у Православној епархији далматинској" из 1859, манастир је понио име по Драгу који је са браћом прешао из Босне у Цетинску крајину. Према народном предању, манастир се зове по рјечици која је извирала у близини старог мјеста манастира.
