Борачка организација Источно Ново Сарајево подсјетила је да је 8. јун 1992. године најтужнији дан бораца Другог пјешадијског батаљона Прве сарајевске механизоване бригаде и општине Српско Ново Сарајево. Тог дана погинуло је 16 бораца Војске Републике Српске, док је око 30 бораца задобило теже и лакше повреде.

Из Борачке организације наводе да су непријатељске снаге 8. јуна извршиле снажан напад на српске положаје на подручју брда Мојмило у улицама Озренска, Загорска и Миликладска.

- Непријатељске, знатно бројније, снаге имале су за циљ да овладају овим простором на коме је живјело већинско српско становништво, а тиме би имали под својом контролом насеље Лукавица и путну комуникацију - наведено је у саопштењу.

Борци истичу да су, свјесни своје одговорности и да им се иза прве линије положаја налазе породице, пружили жесток отпор непријатељу, а бившим комшијама сврстаним у злогласне јединице тзв. "Зелених беретки" и "Патриотске лиге" нанесени су велики губици у људству.

Борбе су трајале током цијелог дана, а у једном тренутку дошло је до пробоја дијела српских положаја, када, како је наведено "крвожедне комшије упадају у кућу Драшковића и убијају Драшковић Тодора, дијете од шест година које је сједило у крилу помајке, а њу рањавају и остављају живу да тугује".

Истог дана снајперским хицем страдала је и тринаестогодишња Дијана Ћосовић.

Консолидовањем својих снага српски борци успијевају да непријатеља врате и задрже раније успостављене линије.

Животе за отаџбину дали су српски борци Милимир Бејат, Саво Вуковић, Драгомир Вулиновић, Бране Драгаш, Слободан Драшковић, Сретен Ерић, Раденко Елез, Драган Ковачевић, Ненад Ковачевић, Дане Лале, Дејан Милашиновић, Дарко Сарић, Рајко Томић, Борислав Ћеха, Чедо Ковач и Миодраг Делић.