Валери Хантер Гордон није била никаква славна научница, књижевница или политичарка. Ипак, њен изум промијенио је животе милиона жена и њихових беба.

Средином октобра 2016. у свом дому у Шкотској, вољена и окружена многобројном породицом, у 94. години, тихо и мирно преминула је Валери Хантер Гордон. Највећем броју људи ван градића у ком је живјела њено име ништа није значило ни тада, а ни сада, а штета је јер – ријеч је о жени којој милиони мајки широм свијета треба да буду бескрајно захвалне.

Јер, Валери Хантер Гордон, мајка шесторо дјеце, измислила је прве пелене за једнократну употребу.

Валери Хантер Гордон била је просјечна енглеска домаћица средине 20. вијека. Ипак, након што је родила своје треће дијете – сина Нигела 1947. године једно је схватила – није жељела да свој живот проведе у прању, сушењу и пеглању памучних пелена.

И тако је измислила “Пади”, прве пелене за једнократну употребу. Валери их је у прво вријеме израђивала од старих падобрана, памука и вате и направила је стотине комада сједећи за шивећом машином за кухињским столом.

- Прво сам мислила да је пелене за једнократну употребу сигурно могуће негдје купити. Била сам шокирана да се тога нико раније није досјетио и помислила сам – то је лако, ја ћу то направити! Није било лако уопште, али је вриједило - испричала је госпођа Гордон у интервјуу за BBC дат 2015. године.

Након што је производ показала пријатељицама, оне су се одушевиле и није много прошло, а Валери је овакве пелене почела да израђује и за њих, стално усавршавајући дизајн и издржљивост.

- Све мајке су жељеле да престану да перу пелене. Сви који су видјели мој изум рекли би: “Молим те, направи и нама”. И тако сам завршила за шивећом машином правећи преко 600 комада - сјећала се Валери.

Њен супруг, мајор Пат Хантер Гордон такође се укључио у производњу, снабдијевајући супругу искоришћеним падобранима.

Остварење сна

Пар је регистровао свој патент 1948. и ускоро су стигле понуде од неких великих компанија и прве пелене “Пади” нашле су се на рафовима продавница 1949. године. Биле су моделоване и израђене по величини Валеријиног и Патовог сина, Нигела.

У прво вријеме ове пелене су изазвале контроверзе. Док су мајке са једне стране биле одушевљене, било је љекара који су упозоравали да би оне могле да оштете бебину кожу. Још један проблем био је више друштвене него медицинске природе – људи након рата нису били навикли да било шта бацају, па чак ни прљаве пелене.

Ипак, након што је један војни доктор написао текст о томе да користи “Пади” у одгоју своје бебе јавно мњење се предомислило и компанија ускоро није могла да произведе довољан број пелена. Производ је учестововао и на двије свјетске изложбе и ускоро почео да се дистрибуира широм свијета. Само до краја 1949. продато је више од 750.000 паковања.

Рекламиране су као “веома атрактивне, вјештог дизајна, креиране од стране мајке која је пелене за једнократну употребу учинила могућим”.

Компанија је 60-их година угашена јер ју је потиснуо амерички бренд – Памперс, али госпођа Гордон није жалила – до тада је одњеговала сву своју дјецу.

Живјела је тихо и повучено. Умрла је у 94. години окружена породицом и пријатељима. Иза ње је остало шесторо дјеце, 19 унучића и 18 праунучић и сви су јој били захвални на изуму.