Намјенска индустрија БиХ, која представља један од наших адута на иностраним тржиштима, за седам мјесеци ове године остварила је извоз који је већ премашио 360 милиона КМ.

О каквом је успјеху ријеч најбоље доказује поређење са прошлом годином, када се радило о износу од 311 милиона КМ, што указује на раст од 49 милиона.

Како је "Независним новинама" потврђено из Спољнотрговинске коморе БиХ, када је ријеч о оружју, муницији и сличним производима, извоз је од јануара до јула 2024. износио 236.305.715 КМ, а ове године 273.261.763 марке.

Експлозива и сродних производа смо, за седам мјесеци прошле године, извезли у вриједности од 74.747.303 КМ, док је овогодишња вриједност износила 86.772.753 марке.

У овој години, према подацима Спољнотрговинске коморе БиХ, оружја и муниције смо највише извезли у САД (77.271.719 КМ), а експлозива у Србију (14.667.996 КМ).

Деан Џебић, војни аналитичар, истиче да БиХ биљежи овај скок, који је вјероватно резултат рата у Украјини.

- Намјенска индустрија у БиХ је и даље заснована на производима који су 'освојени' у периоду трајања СФРЈ. Ми од југословенског периода, изузев два производа, нисмо понудили ништа спектакуларно ново. Рат у Украјини је на неки начин оживио наше производне капацитете и могућности за извоз. Ради се о стабилном расту, али намјенска индустрија у БиХ је оптерећена цијелим низом унутрашњих проблема који јој отежавају развој и даљи раст - рекао је Џебић за "Независне новине".

Он је, између осталог, навео да је производни процес такав да су у многим компанијама машине које датирају из педесетих и шездесетих година прошлог вијека. Имамо, каже, добар извоз, али и компаније које имају годишњи профит од свега 500.000 марака, а извоз од неколико десетина милиона КМ.

- С друге стране, када је у питању намјенска индустрија, ту су и нове америчке царине, због којих је БиХ малтене па прекинула извоз експлозива и пјешадијске, односно пиштољске муниције у САД. Ви сад морате тражити нова тржишта - нагласио је Џебић.

Треба, дакле, нагласити да америчко увођење царина на робу из цијелог свијета, по стопи од 30 одсто, подразумијева и БиХ, те да је наш укупан извоз у 2024. години у САД износио 234,5 милиона КМ.

- БиХ највећи извоз према САД биљежи у области намјенске индустрије, која чини више од 60 одсто од укупног извоза, односно 135 милиона КМ - кажу из Спољнотрговинске коморе БиХ за "Независне новине".

Како су додали, БиХ неће бити знатно погођена овом мјерама директно, али највећи терет поднијеће намјенска индустрија и извоз војне опреме, која је царињена по стопи од 12 одсто, а од сада ће бити оптерећена по царинској стопи од 30 одсто.

- Очекујемо већи негативан утицај индиректно, сходно структури извоза. Предузећа из БиХ највећи дио својих производа извозе на тржиште Европске уније и оне индустрије које посредно извозе своје производе у САД могу имати проблеме. То ће прије свега зависити од одговора ЕУ купаца, који наше производе пласирају директно или кроз свој производ извозе на америчко тржиште. Ако купци наших производа из ЕУ буду приморани да повећају цијену својих производа због наметнутих царина, то може смањити њихову потражњу, а посљедично и тражњу за производима бх. предузећа - кажу из СТК БиХ. 

Како додају, тренутно је ефекте увођења царина од стране САД тешко израчунати и направити пројекције укупне штете за бх. економију.

- Када је ријеч о мјерама за смањење негативних ефеката царина, неопходно је укључити све релевантне актере из БиХ, те сагледати одговоре које ће наши најзначајнији трговински партнери предузети. Тренутно постоји опредијељеност ЕУ актера за реципрочним мјерама, али уједно преовладава позив на дијалог у интересу избјегавања крајњих мјера и превазилажења ове ситуације. Свеукупно, ограничавање трговине ће имати негативан утицај на ниво економске активности и појачати бојазан од рецесије - навели су из СКТ БиХ за "Независне новине".