Генерална директорка компаније м:тел Јелена Триван учествовала је на панелу "Предности једног тржишта Западног Балкана“ у оквиру Јахорина економског форума, гдје је истакла да регион стагнира када је ријеч о међусобним интеграцијама, као и у приближавању ЕУ.

- Од прошле године нисмо направили велики помак у процесу регионалних интеграција. Сматрам да највећи потез који смо учинили датира из 2021. године и то укидањем роминга, а да у осталим сегментима немамо такве значајне напретке. У  међувремену смо, због рата у Украјини, као регион скрајнути из фокуса и то је довело до смањења евроентузијазма у свим нашим државама - истакла је Триван.

Говорећи о позицији компаније м:тел у оквиру Телеком Србија групе, Триван је нагласила важност стратешких одлука које су омогућиле раст и ширење пословања.

- Идеја да не продајемо своје националне телекомуникационе компаније, чему су прибегли и Хрватска, али и Република Српска, него да ми купујемо те компаније и стварамо своју групацију, била је паметан потез који је довео до тога да у овом тренутку имамо веће приходе у региону него Дојче телеком - рекла је Триван.

Када је ријеч о улагању у дигиталну трансформацију БиХ, Триван је указала на изазове и ограничења.

- У Србији оптичке везе, нарочито за научне институције и научно-технолошке паркове градила је држава Србија, најчешће уз помоћ ЕУ. У БиХ телеком оператери то раде из сопствених средстава што подразумева да иде спорије, да су услуге скупље и да технолошки каскамо. Последња земља у регији која ће добити 5Г биће БиХ... Ипак, учинили смо оно што је било до нас - покрили смо са 4Г читаву територију, урадили пилот 5Г у Бањалуци и изградили оптички вод ка Србији од 800 Гб/с који у овом тренутку имају државе попут Норвешке и Немачке - истакла је Триван.

Говорећи о уласку глобалних технолошких компанија на домаћа тржишта, Триван је упозорила на потенцијалне ризике нерегулисаног приступа, посебно у случају Старлинка.

- Долазак Старлинка у БиХ звучи као феноменална ствар и све земље у региону су поздравиле то. Верујући да ће омогућити бржи развој, Старлинк је добио дозволу за рад у већини земаља нашег региона. Оно о чему треба размислити јесте на који начин ће рад Старлинка утицати на рад телеком оператера и да ли треба на известан начин да заштитимо телекомуникационе компаније у БиХ и целој регији – рекла је Триван.

На крају, истакла је важност конкретних иницијатива које могу довести до озбиљног партнерства са ЕУ.

-Треба да пробамо да на нижем нивоу, не политичком него економском, нађемо заједничке интересе. У том смислу апел Босни и Херцеговини, без обзира колико тренутно постоји унутрашњих проблема и незадовољства према ЕУ – План раста нуди и нешто мимо новца, а то је европска перспектива и улазак у одабрано друштво, и зато мислим да би било боље да му се прикључимо – истакла је Триван.