Школска година је завршена. Сви смо одахнули јер је ова била све, само не уобичајена. Негдје на пола пута, десило нам се нешто чему се ни најмаштовитији нису надали, догодила се корона која је затворила школе, а отворила домове у које је ушао неки нови виртуелни свијет. Свако је из свог угла гледао на новонасталу ситуацију, на ново “нормално“ вријеме које нас је све снашло. 

Ми ћемо вам пренијети нека размишљања о виртуелној настави, настави на даљину, онлајн настави и како је све још не зову, која су рекли ученици првих разреда Средње школе „28. јуни“.

Сигурни смо да ће вас неки коментари насмијати.

- Морам рећи директно, нећу изокола, фали ми, брате, фали, моја класична школа.

- Прво сам био срећан, срећан до бола, а онда сам схватио брзо да ми фали права школа.

- Што се тиче знања и ове наставе Оnline, све сам обрисао једним кликом и само су остале празнине.

- Недостаје ми извлачење са часа, тост у пекари, паника пред контролни. Све ми недостаје. Не волим да мијењам људе за машине.

- Недостаје ми све, чак и онај тренутак у коме профа листа дневник, а ја изговарам Оченаш у нади да ће ме он спасти од још једног кеца.

- Учење из конфора свог дома док једеш врућ домаћи хљеб (мама каже да сад морамо потрошити силно брашно које смо депоновали) и пијемо бијелу кафу (и млијеко смо депоновали) звучи одлично, али само теоретски. У пракси не функционише јер није пиџама за образовни процес, ни папуче за одлазак у школу.

- Ах, онлајн или Online наставо, бићеш ти офлајн или Ofline, побиједићемо ми тебе догодине.

- Губи се интеракција између професора и ученика. Поглед, емоције, покрет и шта још све наши професори не раде како би нас задивили и оставили траг у нашим главама да је тај час постојао. Због тих ствари запамтио сам кад је почео Први свјетски рат, кад је Милош убио Мурата...

- Недостаје ми све, чак и онај страх од лоше оцјене. Ех, да ми је да онако људски добијем кеца и излудим профу која се за моју двојку бори јаче него ја.