Školska godina je završena. Svi smo odahnuli jer je ova bila sve, samo ne uobičajena. Negdje na pola puta, desilo nam se nešto čemu se ni najmaštovitiji nisu nadali, dogodila se korona koja je zatvorila škole, a otvorila domove u koje je ušao neki novi virtuelni svijet. Svako je iz svog ugla gledao na novonastalu situaciju, na novo “normalno“ vrijeme koje nas je sve snašlo. 

Mi ćemo vam prenijeti neka razmišljanja o virtuelnoj nastavi, nastavi na daljinu, onlajn nastavi i kako je sve još ne zovu, koja su rekli učenici prvih razreda Srednje škole „28. juni“.

Sigurni smo da će vas neki komentari nasmijati.

- Moram reći direktno, neću izokola, fali mi, brate, fali, moja klasična škola.

- Prvo sam bio srećan, srećan do bola, a onda sam shvatio brzo da mi fali prava škola.

- Što se tiče znanja i ove nastave Online, sve sam obrisao jednim klikom i samo su ostale praznine.

- Nedostaje mi izvlačenje sa časa, tost u pekari, panika pred kontrolni. Sve mi nedostaje. Ne volim da mijenjam ljude za mašine.

- Nedostaje mi sve, čak i onaj trenutak u kome profa lista dnevnik, a ja izgovaram Očenaš u nadi da će me on spasti od još jednog keca.

- Učenje iz konfora svog doma dok jedeš vruć domaći hljeb (mama kaže da sad moramo potrošiti silno brašno koje smo deponovali) i pijemo bijelu kafu (i mlijeko smo deponovali) zvuči odlično, ali samo teoretski. U praksi ne funkcioniše jer nije pidžama za obrazovni proces, ni papuče za odlazak u školu.

- Ah, onlajn ili Online nastavo, bićeš ti oflajn ili Ofline, pobijedićemo mi tebe dogodine.

- Gubi se interakcija između profesora i učenika. Pogled, emocije, pokret i šta još sve naši profesori ne rade kako bi nas zadivili i ostavili trag u našim glavama da je taj čas postojao. Zbog tih stvari zapamtio sam kad je počeo Prvi svjetski rat, kad je Miloš ubio Murata...

- Nedostaje mi sve, čak i onaj strah od loše ocjene. Eh, da mi je da onako ljudski dobijem keca i izludim profu koja se za moju dvojku bori jače nego ja.