У Цркви Свете Великомученице Марине у Подравању код Сребренице данас је служен парастос за 60 мјештана овог села погинулих у посљедњем рату, од којих су 32 цивила и војника убијена на данашњи дан 1992. године.
Служењем парастоса и прислуживањем свијећа, неколико десетина мјештана, сабораца, представника општине и чланова породица страдалих, обиљежили су 30 година од погибије тридесет двоје мјештана овог села, међу којима је осам чланова породице Перендић, по седморо Маринковић и Шарац, те по четворо Николић и Јовановић.
Половина убијених у Подравању били су цивили, жене, старци, дјеца и непокретне и слијепе особе.
Потпредсједник сребреничке општине Милош Миловановић рекао је да је прије 30 година у Подравању почињен стравичан злочин над Србима и да ни Хашки трибунал, нити правосуђе БиХ, никога нису процесуирали због тог злочина, што, каже, показује једностраност рада тих судова и указује на неправду која се чини српском народу.
- Жалосно је да за злочин над Србима у Подравању, као и за бројне друге злочине почињене над српским цивилима у Сребреници и околини нико од Бошњака није одговарао, док су за страдање бошњачких војника Срби кажњени са више од 1.000 година затвора. То показује да међународни и домаћи судови и тужилаштва раде пристрасно, оптужујући само Србе - истакао је Миловановић.
Он је навео да су Срби таоци Тужилаштва и Суда БиХ и да нема слободе српском народу у БиХ, као ни суживота и помирења, док и починиоци злочина над Србима не буду осуђени за недјела, убиства, клања и мучења српских цивила.
- Овдје су пале невине српске жртве, бранећи своје куће и нејач што нас обавезује и да се због ових и осталих жртава не дозволи укидање Републике Српске и њених обиљежја јер је она једина гаранција српског опстанка и слободе на просторима западно од Дрине - поручио је Миловановић.
Члан Одбора за обиљежавање српског страдања Сребреница Бранимир Којић рекао је да погинули нису заборављени и да се неће одустати од борбе за правду и истину, а починиоци злочина над Србима морају одговарати.
- Српски народ мора да се присјећа својих најдражих који су дали животе за нашу слободу и Републику Српску. Не смијемо престати да се боримо за истину и правду - рекао је Којић и истакао да се никада неће одустати од тражења одговорности починилаца тих злочина.
Којић подсјећа да у Сребреници нема готово ниједна српска породица да није имала жртава у посљедњем рату, те да се не може прихватити наметање једностраних судских одлука које воде укидању овлаштења, а касније имена и постојања Републике Српске и поништавања вриједности Дејтонског споразума.
На данашњи дан прије 30 година јаке муслиманске снаге из Сребренице и Жепе опколиле су разуђено планинско село Подравање и његове засеоке, пресјекле једину путну комуникацију према Милићима и кренуле у артиљеријско-пјешадијски напад.
Наоружани мушкарци пружили су отпор и борба је трајала цијели дан. Убијена су 32 мјештанина, а након борбе прса у прса у вечерњим часовима неки су се пробили и успјели живи да изађу из окружења.
Братуначки професор Милош Митровић, родом из овог села, рекао је да су му на данашњи дан у Подравању убијени мајка Ружа, која је имала 65 година, и стриц Михајло који је касније нађен без главе.
- Стриц Драго Митровић, који је преживио усташко клање у Другом свјетском рату и живио без моћи говора са траумама, поново је прије 30 година ухваћен и заклали су га потомци оних који су га клали 1941. године. То је јединствен случај да један човјек доживи два клања у два рата, за 67 година живота - навео је Митровић.
Он је истакао да су неки Срби били близу, скривени, и чули да му је кољач рекао "преживио си `41, а сада сигурно нећеш" и одсјекао му главу, што значи да га је лично познавао.
Милојка Бибић је тог дана остала без браће Рада и Милована, оца Милоша и мајке Дикосаве Маринковић.
- Муслимански војници опколили су и напали село са свих страна, а онда су уз неописиву галаму и узвике `Алаху егбер` упали у село и убијали све што су стигли - присјећа се Милојка кобног дана, када је безуспјешно покушавала да извуче рањену браћу и родитеље из окружења.
Према њеним ријечима, муслимански војници убијали су све редом - жене, дјецу, старце, као да су знали да никада неће одговарати.
- Али, постоји и Божија казна, ако их већ Хашки трибунал и правосуђе БиХ не желе процесуирати - рекла је Бибићева.
Она је истакла да је сраман однос међународног и правосуђа БиХ који суде само Србима, а за њену породицу која је убијена у свом селу само због тога што су били Срби, нико не одговара и правде нема ни након 30 година од злочина и 27 године од завршетка рата.
- Нема ништа од државе у којој је овако правосуђе, у којој злочинци живе слободно јер их штите тужиоци који не желе да подижу оптужнице, скривају документацију, опструишу процесе и на крају обавјештавају јавност да нема доказа за подизање оптужница, у којој судије по различитим аршинима дијеле правду и опструишу истраге - сматра Бибићева.
Бибићева је рекла да се знају имена жртава и да је задатак тужилаца да прикупе доказе и подигну оптужницу јер се знају и имена убица, о чему постоје свједоци, што олакшава посао тужиоцима који опструишу и на све начине омаловажавају српске жртве, њихове породице и цијели српски народ.
Више од половине убијених у Подравању били су цивили, међу којима је седам жена.
Цвијетин Шарац је раније причао да му је тог трагичног дана погинуо 30-годишњи син Митар, недалеко од куће, и заробљен стриц Веселин, који је преживио страховита мучења и тортуре и убрзо након размјене преминуо од посљедица премлаћивања.
Он се повлачећи сакрио у једну шикару и гледао убијање цивила, те након три дана се извукао на слободну територију и дошао у Милиће.
Борба се водила цијели дан и тек под окриљем ноћи група становника овог села, уз велике губитке, успјела се извући из окружења захваљујући добром познавању терена, крећући се кроз шикару.
Преживјели су закључили да су у нападу учествовали комшије муслимани из сусједних села, који су их познавали и поименично дозивали да изађу из кућа.
Драгутин Шарац је раније Срни пренио да му је брат Веселин причао да га је тукао лично Насер Орић. Познавао га је јер ишао у школу са Веселиновим сином.
Свих 120 кућа и остали привредни и помоћни објекти у Подравању тог дана су спаљени, а претходно је опљачкана сва српска имовина.
Од 120 запаљених кућа у Подравању - 80 још није обновљено.
Село још нема воду, а неке старачке породице, које су биле принуђене да се врате на своја имања, још живе у неусловним просторима и подрумима порушених кућа јер нису добили донације за обнову.
Као знак сјећања на страдале мјештане и сроднике преживјели становници Подравања изградили су цркву у којој обављају вјерске обреде и парастосе за настрадале којима су у знак захвалности, на зиду цркве поставили спомен-плоче са њиховим именима.
Делегације општине, Борачке и Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Сребренице положиле су данас цвијеће код спомен-плоче погинулима, која је постављена на зид храма.
