Јован Кошевић (38), чији живот зависи од дијализе на коју иде три пута недјељно у Клинички центар Србије, има много више разлога за забринутост и панику због епидемије вируса корона од других, али је пун оптимизма и прави заштитне маске, те поклања онима који их немају.

Кошевић, незапослени машински инжењер, каже за „Срну“ да је на идеју да почне шити маске дошао када је видио да их нема по апотекарским рафама и да људи безуспјешно покушавају да их набаве.

За шивање прве маске, чији је крој нашао на интернету, требало му је 20 минута, а сада их шије за седам-осам минута.

- Маске шијем од свега што може користити као оперативни материјал. Тако да се оне могу прати на високој температури и трајније су од осталих -  истиче Јован.

Прве маске поклонио је комшијама у згради за избјеглице и социјално збрињавање у Овчи, које је, као и њега, рат деведесетих година довео у Србију и који знају шта је невоља, солидарност, али и дисциплина.

- Већина поштује карантин, а ми смо ту једни за друге и чувамо се међусобно -наглашава Јован, који је имао само тринаест година када је из родног Бенковца у непрегледним колонама прогнаних у "Олуји" дошао у Србију.

Јован наводи да је уочљиво да се људи плаше због тензије и неизвјесности,али да нема оне панике каква је била за вријеме НАТО-бомбардовања 1999. године.

- И сада нас војска чува, али у болницама и на улицама- истиче Кошевић. Он наводи да су услови под којим прима терапију од увођења ванредног стања у Србији 15. марта - беспријекорни.

- Све је стерилно..Увели су УВ-лампе, које раније нису имали, темељно перемо руке, ништа не додирујемо - објашњава Кошевић, који је од августа 2018. године поново на дијализи јер му је организам одбацио бубрег који му је претходно трансплантиран.

Јован вјерује да ће у скорој будућности поново добити нови орган и шансу за квалитетнији живот, а да ће Србија добити битку против "невидљивог непријатеља" уз што мање жртава.

- Морамо бити присебни, оптимистични и несебични и поштовати правила. Она нису ту да се крше - поручује храбри Кошевић.