Историјски драгуљ, за сва поколења српског народа, смjештен је међу зидовима “Фамоса”, некадашњег гиганта, на Палама. Стоји недирнут већ 25 година, готово заборављен. Баш ту, у Управној згради фирме “Коран”, последњи је кабинет др Радована Караџића, првог предсjедника Републике Српске. Ту је од 1994. до 1996. водио Српску према међународном признавању.

Екипа “Новости” је прва посjетила овај објекат. Кабинет се налази на првом спрату зграде. Одмах по уласку у очи упада слика Белог анђела на зиду изнад стола гдjе је сjедио Радован. Прашина на столовима је стара колико и вријеме од када је Караџић напустио кабинет.

Фото: С. Мишљеновић

Црни тешки столови само доприносе мистици којом одише овај простор.

На првом спрату ове зграде на Палама налази се Караџићев кабинет.

У сали до Радованове огроман је сто гдје су одржавани састанци најужег руководства РС и одлучивано с којим ће захтјевима делегација Републике Српске кренути пут Дејтона.

 У ћошку сале велики сеф. Неко је очито покушао да га обије. Ваљда су “стручњаци” који су га бренером обијали очекивали велики плијен, али су се разочарали кад су видјели само књиге.

Фото: С. Мишљеновић

Управо у овим просторијама су сковани захтјеви за Дејтонски споразум и, практично, ударен печат на стварање Републике Српске. Из овог кабинета кренуло се крајем септембра 1995. на пут према бази Рајт-Петерсон код Дејтона, у америчкој држави Охајо.

– Одржали смо неколико важних састанака пред полазак у Дејтон. Последњи на ту тему увече, пред сам полазак за Београд. Изашли смо из кабинета предсједника Караџића у “Фамосу” око 18 сати и кренули пут Београда, одакле смо сутра рано ујутро летјели за Дејтон – присјећа се, за “Новости”, професор на Правном факултету у Источном Сарајеву Радомир Лукић, тада најмлађи члан делегације Републике Српске на преговорима у Дејтону. – На последњем састанку прије одласка у Дејтон били су Радован, Момчило, Биљана, Никола, Буха… Изашли смо из кабинета, сјели у аутомобиле, и отишли у Београд. Радован је остао.

До преласка у кабинет у фабричком кругу “Фамоса”, кабинет Караџића се налазио у депадансу хотела “Панорама” на Палама, у којем је сједнице одржала и Влада Краљевине Југославије 1941. године. Те просторије биле су неусловне, недовољне површине и броја просторија за активности предсједника Републике Српске и његовог кабинета.

Пред полазак за Америку одржан је састанак за овим столом.

Фото: С. Мишљеновић

У плану сређивање

Како сазнајемо, припрема се сређивање последњег кабинета Радована Караџића. Ово је за “Новости” потврдио Недељко Елек, почасни конзул Белорусије у БиХ, јер ће зграда у којој се налази кабинет бити и конзулат Републике Белорусије у БиХ.

– Планирамо да кабинет предсједника Караџића доведемо у ред. Никакве велике радове нећемо изводити. Намјера је да остане какав је и био уз, наравно, чишћење и сређивање. План је да се то све заврши до краја године и да кабинет буде доступан свима који желе да виде гдје је двије године радио први предсједник Републике Српске – појашњава Елек.

– Караџић је у кабинет у “Фамосу” дошао негдје пред крај 1994. године, и ту је био све до повлачења из јавности и са мјеста предсједника Српске – истиче проф. Лукић.

Присуствовао је, каже, у том кабинету састанцима који су се односили на мировне преговоре…

– Били су то састанци које је предсједник Караџић водио умјешно, стрпљиво, тактично. Веома ријетко би бивао нешто формалнији и оштрији. Знао је да чује сваког од присутних, није био ни искључив, ни агресиван. Знао је и да веома тактично изрази другачије мишљење. Водећи увијек рачуна о личности саговорника. Бројни од њих почињали су релативно касно и трајали до дубоко у ноћ – сјећа се професор Лукић.

Један од најближих Радованових сарадника свих ратних година био је Милован Цицко Бјелица, актуелни начелник општине Соколац и високи функционер СДС. У рату је имао неколико функција. Између осталих био је и члан Главног одбора СДС и предсједник општине Српско Сарајево.

– Често сам долазио у кабинет Радована у “Фамосу”. Лично сам доводио политичаре из Србије, Црне Горе и Српске који су долазили код Радована на разговоре – присјећа се Бјелица.

Посебно се сјећа тешких времена када су били нешто лошији односи између Србије и Републике Српске.

– У више наврата је долазио и патријарх Павле, тадашњи поглавар СПЦ. Обишао би митрополита Николаја на Сокоцу па би долазили заједно код Радована.

Бјелица каже да му је у сјећању остао састанак у кабинету и ријечи које му је упутио Караџић једне вечери док су правили план за преговоре у Дејтону.

– Само да ми је дочекати да на Си-Ен-Ену видим карту БиХ где је линија разграничења између Републике Српске и Федерације БиХ. Па нек само буде један дан. То ће бити значајно за српски народ! – рекао је Караџић тада, а Бјелица нам преноси.

Бјелица се присјећа тешких дана после потписивања “Дејтона” када су Срби почели да напуштају вјековна огњишта у дјеловима Сарајева који су припали Федерацији. Почели су да ископавају гробове својих предака и преносе у Српску.

– Радован ми је тада наредио да се на Сокоцу обезбједи мјесто за гробље… Био је веома потресен због свега тога. Обезбједили смо локацију. Данас то гробље носи назив “Мали Зејтилник” – каже Бјелица.

Он прича и да су многи разговори у кабинету код Радована трајали дуго у ноћ и није било теме која се није отварала.

– У Хагу, кад сам свједочио у корист предсједника Караџића, тужилаштво је пуштало прислушкиване разговоре које смо водили око кабинета. Није било ништа конкретно, тај кабинет је очито био стална мета непријатеља!

 Хапшење и мучење

Милован Цицко Бјелица је оптужен од ОХР да је крио Радована и обезбјеђивао средства док је био у бјекству. Ухапшен је 2004. године и пребачен у НАТО базу у Тузли. Тамо је 60 дана испитиван и, како каже, психолошки мучен да призна где је Караџић.

– Музика 24 сата у контејнеру. Неонска свјетла стално. Само да признам гдје је Радован – присјећа се Бјелица.