Уколико се обистине црне прогнозе Европске комисије да би до краја ове године могло доћи до значајног пада економског раста у еврозони и појаве рецесије током зиме, јер мјере против инфлације нису дале ефекта, то ће се индиректно и негативно одразити и на БиХ и њен економски и привредни систем.
Упозорава на ово економиста Зоран Павловић анализирајући посљедњи извјештај бриселских стручњака у којем предвиђају да ће високи рачуни за енергију, који тренутно нарушавају куповну моћ европских потрошача, продужити захукталу инфлацију, за коју се очекује да ће и даље расти до краја ове године, а затим пасти на 6,1 одсто током наредне.
- Да будем мало сликовит, када у Европској унији кихну или се накашљу, БиХ одмах добије упалу плућа. То је тако, нажалост. И нека нова негативна кретања у еврозони, сигурно је да ћемо осјетити на својој кожи, баш као и у претходном периоду. Уколико се обистине ове прогнозе и у еврозони дође до значајног успоравања привредних активности, то ће у великој мјери смањити и обим досадашњих европских поруџбина из БиХ. Због тога ћемо се наћи у озбиљном и великом проблему. Ту, прије свега, мислим на наш "дорадни" сектор, кожа, текстил, обућа и слично, па чак и металски. Све што је везано за тржиште Европске уније. Уколико дође до смањивања ових поруџбина, то ће се ланчано одразити на обим производње, рентабилност и запошљавање - истакао је Павловић за "Глас Српске" додајући како је вјероватно једина срећна околност у садашњим условима то што БиХ има значајну робну размјену са земљама ЦЕФТА, односно западног Балкана.
На питање колико су реалне процјене Европске комисије да би се привредни раст могао у Европу вратити већ на прољеће, како инфлација наводно буде постепено попуштала свој утицај на економију, Павловић каже како се ради о исувише оптимистичним прогнозама.
- У случају да у неком тренутку дође до потписивања мировног споразума између Украјине и Русије и окончања овог рата, мислим да би требало најмање од три до шест мјесеци да се живот у Европи колико-толико нормализује. Рат у Украјини, санкције и покидани ланци снабдијевања и даље диктирају процесе, па и оне економске. Можемо видјети велике протесте у Француској или Њемачкој. Становници ових земаља не могу да прихвате "нови живот". Надам се да ће ови протести генерисати и натјерати европске земље и Брисел да покрену процесе који ће водити ка мировном споразуму Москве и Кијева. Без тога нема ни зауздавања инфлације, ни враћања привредне активности на неке раније нивое - навео је Павловић.
Погрешни лијекови
ЕЦБ је до сада три пута подигао каматне стопе како би се изборио са растућим цијенама, али није било ефекта, те се најављује и ново јер је инфлација крајем прошлог мјесеца достигла ниво од 10,7 одсто. Овом повећању су допринијеле цијене енергије за које је Евростат процијенио да су биле 41,9 одсто више него у истом мјесецу прошле године. Финансијски експерт Ђорђе Ђукић недавно је упозорио да би ова инфлација могла ипак постати један трајни феномен, јер није резултат само класичног уџбеничког раста цијена, односно вишка тражње над понудом, већ и саме понуде. Како је истакао, једном прекинути ланци снабдијевања и пад производње не могу се брзо компензовати.
Пише: Вељко Зељковић
