Кафа ће бити све скупља

15.10.2025. 10:09
0
ИЗВОР: glassrpske.com

Цијена кафе на глобалном тржишту већ је дуже вријеме на рекордним нивоима, уз врло лоше прогнозе.

Свјетско тржиште кафе пролази кроз нестабилно раздобље обиљежено комбинацијом климатских, економских и логистичких притисака. Аналитичари очекују највеће поремећаје у снабдијевању у задњих десетак година.

International Coffee Organization (ICO) међународна је организација за кафу. Основана је 1963. године у Лондону под окриљем Уједињених нација због економске важности кафе. Администрира Међународни споразум о кафи који је важан инструмент за развојну сарадњу и редовно објављује податке, анализе и прогнозе везане уз кафу.

- Глобално тржиште кафе суочава се с озбиљним поремећајима због климатских промјена и геополитичких тензија. Суше у Бразилу и Вијетнаму смањиле су приносе арабике и робусте, двије врсте кафе које се највише употребљавају, док америчке царине од 50 посто на бразилски извоз додатно подижу цијене - стоји у њиховом посљедњем извјештају.

Процјењују да би до глобалне стабилизације цијене кафе могло доћи тек за три године, када нове плантаже почну доносити плодове, уз услов да глобална ситуација остане онаква каква јесте.

Појас кафе

Кафа се узгаја у врло специфичном појасу на Земљи који се често зове “coffee belt” или појас кафе.

То је подручје отприлике између 23° сјеверно и 25° јужно од екватора – гдје клима, надморска висина и тло омогућују раст биљке Coffea arabica и Coffea canephora (робуста). То су регије с просјечном температуром 18–24 °Ц, годишњом количином падавина 1500–2500 мм и надморском висином 600–2000 м.

 

Највећи свјетски произвођач је Бразил који покрива око 36 посто глобалне производње. Главни је извор арабице, уз растућу производњу робусте.

Други је Вијетнам с око 17 одсто удјела у свјетској производњи. Затим слиједи Етиопија са 6,5 посто удјела, Индонезија с око 6 посто те Колумбија с око 5 посто.

Ове земље заједно чине око 70 посто свјетске производње кафе. Бразил и Вијетнам доминирају због великих количина, док Етиопија и Колумбија имају кључну улогу у премиjум сегменту. Остале значајне земље укључују Хондурас, Уганду и Индију, али њихов удио је мањи.

На пораст цијена кафе у посљедње вријеме највише утичу климатске промјене. Бразил и Вијетнам посљедњих година су погођени сушама и екстремним температурама због чега су приноси мањи, а производња скупља. С друге стране, Индонезија и Уганда суочавају се с поплавама које оштећују усјеве и отежавају бербу, смањујући приносе.

Дугорочне климатске промјене смањују површине погодне за узгој кафе.

Други фактор су болести – лисна рђа је гљивична болест која погађа арабику, посебно у Латинској Америци, смањујући приносе за 10-20 посто у погођеним регијама. Повећана влажност погоршава ширење.

Додатни проблем је недостатак радне снаге. Берба кафе, посебно арабике, често је ручни процес који захтијева пуно радника. У земљама попут Бразила и Колумбије, недостатак сезонских радника повећава трошкове јер се фарме боре с миграцијама радне снаге или урбанизацијом.

Расту и улазни трошкови – цијене ђубрива, пестицида и горива порасле су због глобалне инфлације и поремећаја у ланцима снабдијевања, што повећава трошкове производње.

Додатни изазов је питање одрживости – без обзира на глобалан раст цијена каве, приходи узгајивача остају ниски што доводи до напуштања фарми или преласка на друге усјеве попут соје или авокада.

Царине и трошкови

Расте и притисак за одрживом производњом – потрошачи траже поштену трговину и органску кафу, што узгајивачима повећава трошкове због сертификовања и еколошких стандарда.

Напосљетку, ту је и ерозија тла и деградација земљишта јер се због интензивног узгоја смањује продуктивност плантажа. У Колумбији и Етиопији, старење стабала кафе додатно ограничава приносе јер фармери немају средстава за обнову.

- Климатске промјене и геополитичке тензије, попут царина на бразилску кафу, стварају савршену олују за тржиште кафе. Цијене ће и даље бити рекордно високе јер глобални дефицит кафе траје већ четврту годину заредом - пише у свом извјештају Ана Марија Линарес, економиста Свјетске банке за Латинску Америку.

Оно што посебно подиже коначну цијену кафе у кафићу су и локални порези. На нивоу Еуропске уније, цијена шољице у кафићима оптерећена је порезима који варирају између земаља, али најзначајнији је ПДВ, уз додатне трошарине на кафу коју има неколико држава у Европи.

Због увођења царина Бразилу, кафа у Сједињеним Државама за 21 посто је скупља него у истом раздобљу прошле године, пишу амерички медији.

Сваки поремећај на глобалном тржишту преноси се на крају на крајњег потрошача. Али, аналитичари међународне организације за кафу не очекују пад продаје. По њиховим процјенама, у свијету се на дан попије око 2,25 милијарди шољица кафе.

Очекују да ће у идућој години потрошња остати иста, али ће просјечна шољица кафе бити скупља између 4 и 7 посто него у овој години, пише Феникс магазин.

Коментари 0
Повезане вијести
Цијена злата премашила 4.000 долара за унцу Цијена злата премашила 4.000 долара за унцу
Нова година доноси поскупљење квадрата?! Нова година доноси поскупљење квадрата?!
Велика потражња подигла цијене пелета у Српскоj Велика потражња подигла цијене пелета у Српскоj
Најчитаније
  • Сјећање на Драгана Драговића
    7h 32m
    0
  • Могу ли женска дјеца наслиједити крсну славу?
    2h 37m
    19
  • Дио надлежности Републике Српске у области образовања преноси се на БиХ
    20h 1m
    2
  • Милош и Марија Димић: Јављање Богородице у Ђунису
    7h 16m
    0
  • „Почех да чезнем за Београдом“
    2h 32m
    0