Прва филмска пројекција организована је 28. децембра 1895. године у париском ресторану “Гран кафе”, чиме је започета свјетска кинематографија, а заслуге иду браћи Лују и Огисту Лимијеру.
Заправо, прве “покретне слике” били су кратки документарни филмови на којима су приказани – радник који излази из фабрике, жељезничка станица препуна људи и воз који јури.
Браћа Лимијер били су француски хемичари, индустријалци, проналазачи и аутори првог филма који је приказан у историји.
Луј је развио метод за прављење фотографских плоча 1882. године, а до 1894. године у фабрици коју су браћа заједно основала, у којој се израђивао фотографски материјал – хартије и хемикалије – произведено је 15 милиона плоча сваке године.
У историји се спомињу браћа Макс и Емил Складановски из Њемачке, који су творци уређаја под називом биоском, Француз Анри Жоли је задужен за фотоозотроп, као и многи други који су заслужни за велики број проналазака који су у вези са филмом.
Међутим, браћа Лимијер се истичу својим проналаском – преносивом камером која има ручно управљање, захваљујући којој је било могуће снимање портрета, призора из живота.
Годину дана после прве пројекције кратких документарних филмова браћа Лимијер су направила више од 40 филмова, снимајући свакодневни животу у Француској. Правили су и прве филмске журнале и слали екипе да сниме нови материјал широм свијета.
Својим филмовима поставили су и темеље за одређене филмске жанрове. Управо су њихови кратки документарци претеча совјетских документарних филмова и италијанских филмова неореалиста.
Браћа Лимијер су направила пројекцију и прву филмску комедију, која је уједно и први наративни филм, под називом “Поливени поливач”.
У филму је несташни дјечак који се налази у башти гдје је ометао баштована да ради свој посао. Када је хтио да залије цвијеће, баштован је примјетио да вода не тече, па је погледао крај цријева да види у чему је проблем – док је у том тренутку несташни дјечак подигао ногу са цријева.
Прва пројекција филмова оставила је публику без текста, док је један од новинара тада забиљежио да је то “несумњиво најчуднији проналазак у нашој епохи”.
