Добит микрокредитних организација у Српској у првом полугодишту ове године износила је 21 милион марака, што је за 17 милиона мање него лани, али економисти наглашавају да сектор остаје стабилан захваљујући расту кредита и здравом портфељу.

Према најновијем извјештају Агенције за банкарство Републике Српске, полугодишњи профит мањи је у односу на исти период прошле године, прије свега због изостале једнократне зараде од продаје акција емитената.

Међутим, микрокредитни сектор у Српској наставља тренд раста, јер је укупна бруто актива на полугодишту достигла 802 милиона КМ, што је десет одсто више него крајем прошле године.

Укупни бруто кредити порасли су на 721 милион КМ, за 60 милиона марака или девет одсто више у односу на крај 2024. године, док 96,4 одсто портфеља чине кредити без кашњења у отплати, а доспјела потраживања сведена су на 0,45 одсто.

Економиста Александар Љубоја истакао је за "Глас Српске" да пословање микрокредитних организација има тенденцију раста, што је јасно када се анализира структура пословања.

- У кризним временима, какво је и сада, тражња за микрокредитима расте. Микрокредитне организације у суштини расту већ годинама, некада више, некада мање, што у великој мјери зависи од економске ситуације и животног стандарда становништва - нагласио је Љубоја.

Он додаје да се са падом животног стандарда и појавом инфлаторних удара потражња за микрокредитима повећава, док у стабилнијим околностима опада или чак зависи од активности других актера у финансијском сектору, прије свега банака.

- Уколико банке имају либералнија правила кредитирања и акције снижавања каматних стопа, већи број грађана опредјељује се за банкарске кредите, јер је цијена капитала код њих повољнија у односу на микрокредитне институције. То су цикличне промјене које одражавају шире економске и макроекономске показатеље, животни стандард становништва, као и ефикасност привреде. Ипак, без обзира на турбуленције, микрокредитне организације и даље послују веома добро - рекао је Љубоја.

Број

Александар Љубоја каже да већ годинама број микрокредитних организација остаје приближно исти. У неком ранијем периоду забиљежен је бум у њиховом броју, а сада се, додаје он, евентуално појаве једна или двије нове институције, које брзо нестану или се споје са другима.