У савременим ратним сукобима, аеродроми се дефинишу као изузетни стратешки објекти за које се боре сукобљене стране. Аеродром Бутмир у Сарајеву на почетку рата и све до краја јуна 1992. године контролисала је српска страна. Муслиманске џихадлије су га безуспјешно покушавале заузети са намјером да повежу простор Добриње и Бутмира. Кад им то није успјело, онда су вршили притисак на припаднике УН-а да међународна заједница преузме контролу над аеродромом како би се, наводно спречила хуманитарна катастрофа.

Савјет безбједности УН-а је 8. јуна 1992. године усвојио Резолуцију број 758 којом је предвиђено да се аеродром стави под надзор УНПРОФОР-а. Српска војска и руководство Републике и Српске општине Илиџа су се противили спровођењу ове неправедне резолуције јер је то значило препуштање врло значајног објекта у руке противника, односно УНПРОФОР-а, који је до тада више пута пристрасно дјеловао у корист муслимана. Осим тога, то је значило и раздвајање Српске општине Илиџа на источни и западни дио. Као посљедица тога, комуникација између ова два дијела Српске Илиџе од неколико километара се повећала на више од 100 км пута, који је добрим дијелом био макадамски, па је транспорт рањеника и свега осталог морао да се одвија заобилазницом Илиџа – Блажуј – Осијек – Бутила – Рељево – Вогошћа – Пољине – Мрковићи – Хреша – Биоско – Хан-Дервента – Пале – Требевић – Грбавица – Враца – Лукавица – Војковићи. У случају угрожености ове заобилазнице због гранатирања или снајперске ватре кориштен је још дужи пут преко Средњег и Висојевице.

Српска страна је била под великим међународним притиском, који се између осталог, манифестовао и кроз изненадни долазак француског предсједника Франсоа Митерана у Сарајево. Иако су га муслимани сврставали у групу политичара који подржава српску страну или у најмању руку, сматра да је у БиХ грађански рат, а не агресија, као резултат његове посјете је био одлазак ВРС са аеродрома и његово преузимање од стране УНПРОФОР-а 29. јуна 1992. године.

Још један од разлога зашто су се Срби противили предаји аеродрома УН-у је и то што су оправдано сумњали да ће под плаштом хуманитарне помоћи муслиманима бити допремана муниција и наоружање. Нажалост, пријетње да ће српска страна бити изложена ваздушним нападима, биле су озбиљне тако да је ВРС предала аеродром без борбе и против своје воље.

Поводом обиљежавања првих 30 година општине Српска Илиџа, читаоци ће имати прилику да, сваког петка,  у 12 часова, погледају нови сет докумената или странице дневних новина, који је везан за период од 1992. до 1996. године, када је стварана Српска земља.

Преузимање текста или фотографија, без одобрења аутора је строго забрањено!