Климатске промјене представљају озбиљну растућу пријетњу за Босну и Херцеговину, а њихови ефекти воде до серије негативних утицаја који би могли умањити и БДП.
Ово је један од закључака истраживања “БиХ утицај и ризици климатских промјена” који је овог мјесеца објављен.
На извјештају је, између осталих, радио и Амар Чаушевић, истраживач у пољу климатских промјена. Он је за Кликс изјавио како је ово први пресјек досадашњих истраживања и анализа доступних података о негативним утицајима климатских промјена у БиХ између 2000. и 2020. године.
– Климатске промјене на живот у БиХ утичу на повећање просјечне температуре, количина падавина је све мања али када дође до њих, онда постају све екстремније, сњежни покривач се смањује, а најочитији примјер су природне катастрофе које постају све агресивније и деструктивније -објашњава Чаушевић.
Како каже грађани су директно погођени климатским промјенама.
– Становници су били угрожени рецимо великим поплавама 2014. године, било да су изгубили чланове породице или остали без кућа или посла, пољопривредници пате због великих суша које негативно утичу на усјеве, док генерално сви на властитој кожи осјећају погубне посљедице загађеног ваздуха на здравље – изјавио је Чаушевић.
Он подсјећа како од 2014. године, када је потписан Паришки споразум, климатске промјене једна су од највише заступљених и најактуелнијих тема у свјетским медијима. Један од основних разлога за то је да се климатске промјене дешавају пуно брже него је то предвиђено, па се тако планета брже загријава, биосфера пуно брже уништава, инфраструктура и људски животи све су угроженији.
– Човјечанство овако корача у једну несигурну будућност те се логично поставља питање како ће опстати. Скоро је сасвим сигурно да се овако неће моћи наставити и да ћемо се јако брзо суочити са знатно другачијим начином живота, или како бисмо ми то овдје рекли, са новом нормалом која подразумијева помало апокалиптичну реалност – каже он.
Истиче да када се десе неки актуелни инциденти директно у вези са климатским промјенама, попут набујале ријеке Босне или јаче суше, о томе се прича али само накратко, након чега се медији опет враћају сецирању наше суморне политичко-економске свакодневнице.
