Електрицитет и магнетизам само су два лица исте силе, електромагнетизма.

Магнети привлаче гвоздене и челичне предмете. Осим тога, магнети имају и полове – сјеверни и јужни. Кад се два магнета приближе један другом, супротни полови се међусобно привлаче, док се исти полови међусобно одбијају. Магнетна поља су посљедица електричних струја – електрона у покрету. Електрони, који су у орбити око језгра атома, имају негативно наелектрисање. Помјерање тог наелектрисања са једног мјеста на друго назива се струја.

Електрична струја производи магнетно поље, а оно се у великом луку простире око путање по којој се крећу електрони. На примјер, кад се укључи лампа и електрична струја потече кроз бакарну жицу у њој тако што електрони прескачу с атома на атом, око жице се шире слаба магнетна поља. Слично томе, јака магнетна поља шире се око високонапонских проводника разапетих изнад њива и ливада. Електрицитет и магнетизам само су два лица исте силе, електромагнетизма.

Чак и покретни електрони унутар сваког појединог атома стварају сићушна магнетна поља (може се сматрати да електрон који се обрће око језгра ствара сићушно електрично коло). У већини материјала (нпр. пластици, стаклу), сићушна магнетна дејства појединих атома међусобно се потиру јер су полови атома усмерени на разне стране.

Mинерал магнетит (гвоздена руда на којој је прво примјећено магнетно својство привлачења) је природни магнет. Али већину магнета морају посебним поступком да направе људи.

Али код неких материјала, као што је, на примјер, гвожђе, атоми су уређени на посебан начин, који омогућава да се такав материјал намагнетише. Ту су атоми груписани у такозване магнетне области. Свака од ових мајушних области садржи милијарде и милијарде атома са истовјетно усмјереним магнетним пољима. Зато је свака област нека врста сићушног магнета. Обично су ове области усмјерене на све стране, а њихова магнетна поља се међусобно потиру. Зато обична магнетна шипка није магнет.

Међутим, гомиле магнетних области се могу натјерати да се поређају у истом смјеру. Кад се гвоздена шипка стави у јако магнетно поље, једна по једна област ће се окренути и поставити се у смјеру који се поклапа са смјером поља. Док се усмјеравају, ове области ће привући атоме из других области и при том се повећати. Ускоро, многе области ће бити усмјерене у истом смјеру, и гвоздена шипка постаће магнет.