Пронаталитетне мјере које имају краткорочне ефекте неће опредијелити мајке да више рађају, због чега ће, ако се у скорије вријеме нешто не промијени, негативан природни прираштај и даље остати проблем број један у Српској.
А да је ситуација у овом погледу више него алармантна свједочи податак да је, у протеклих деценију и по, РС, у просјеку сваке године имала 200 живорођене дјеце мање, док је број умрлих константно у порасту.
Подаци Завода за статистику РС показују да је лани у Српској рођено 9.568, а годину прије 9.339 беба. У овом периоду број умрлих је са 14.633 повећан на 14.763.
Када се у обзир узме период од 2002. до 2018. године, РС је на разлици између броја умрлих и рођених изгубила преко 61.000 људи.
Они који су напустили земљу и отишли у иностранство више се неће вратити у Републику Српску. И ту битку је држава изгубила, али треба се ухватити у коштац с проблемима и предузети кораке који ће грађане одвратити од одласка, те подстаћи да се рађа више дјеце.
Да би овај негативни тренд барем био заустављен Српској су неопходне пронаталитетне мјере које би родитељима дале сигурност да ће њихове породице имати од чега да живе, а дјеца да се школују, поручују из Удружења четворо и више деце РС „Четири плус“.
Јован Радовановић, предсједник овог удружења, највећим проблемом сматра цензус на дјечји додатак.
– Умјесто што овај додатак условљавају примањима, право на њега треба да има свако дијете, те да он износи минимално 100 КМ. То би била велика сигурност за родитеље, јер пар стотина марака мјесечно, у зависности од броја дјеце, није мало. Кад нас прво дијете нема право на додатак, а кад друго, треће и четврто напуне 15 година ниједно послије њих нема право на дјечји додатак, што је ван сваке памети – наглашава Радовановић.
Једном од дугорочнијих мјера која би поспјешила наталитет у РС сматра и обезбјеђење посла за родитеље који имају више дјеце, а који су и даље радно способни.
– У случају да су мајке са више дјеце дуго на бироу, треба им дати пензију, што се мора омогућити и мајкама које имају 15 или 20 година радног стажа, а које су навршиле 55 година живота. Тим људима, једноставно, треба нека сигурност да ће на дужи период имати каква-таква примања – истиче Радовановић.
У овом удружењу објашњавају да би, кад је ријеч о вишечланим породицама, на локалном нивоу требало обезбиједити бесплатне вртиће, бесплатне мјесечне карте за ученике, стипедније за ђаке и студенте, да општине помогну наставак школовања мајкама које су, због дјеце, биле принуђене да напусте факултете.
– Задатак државе би био дјечји додатак за свако дијете и пензионисање мајки које имају троје, четворо или више дјеце. Такође, неопходна нам је нулта стопа ПДВ-а на дјечју храну и опрему, јер је ријеч о заиста скупим производима, али још ни на помолу није нешто слично. Тражимо и умањење режијских трошкова по сваком члану породице, а заузврат добијамо поскупљење струје?! Све ово није довољно да се људи осјећају сигурно и да се одлучују на проширење породица – поручује Радовановић.
Подсјетимо, измјенама и допунама Закона о дјечјој заштити РС, које ће на снагу ступити сљедеће године, предвиђено је остваривање материнског додатка за све незапослене породиље, без услова да је мајка незапослена 6 мјесеци прије рођења дјетета.
Такође, српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик недавно је, у правцу подизања наталитета, најавио бесплатно предшколско образовање за сву дјецу у РС, затим отписивање дијела датих кредита младим брачним паровима који добију дјецу, те увођење разних новчаних подстицаја за младе људе до 35 година.
Анализа и пројекције тржишта рада у РС 2019-2022, коју је урадила Унија удружења послодаваца РС у сарадњи с Међународном организацијом рада, показала је да ће Српска до 2022. имати за око 35.000 мање дјеце до 15 година, прије свега због негативног природног прираштаја и миграција. У овом документу наведено је да је у РС, од 2006. до 2017, број младих до 15 година пао за 100.000, или скоро 49 одсто.
Свијест о значају трудница на незавидном нивоу
Из Фондације „Дјеца нам се рађала“ поручују да је анкета коју су студенти бањалучког Медицинског факултета спровели међу дјецом, тинејџерима и младим људима показала поражавајуће резултате.
– Наиме, на питање да ли су, приликом чекања у неком реду или у аутобусу, трудници или мајци с малим дјететом спремни да уступе своје мјесто, од 100 анкетираних чак 70 одсто је признало да нису спремни да то учине, односно да о томе не размишљају?! Ово је само један доказ да је у нашем друштву неразвијена свијест о значају трудница – каже за Српскаинфо предсједник Фондације доктор Владо Ђајић.
Према његовим ријечима, будућим мајкама породица, околина, послодавац, треба да пруже сваки вид помоћи и подршке.
– Те мајке и дјеца коју ће родити будућност су нашег друштва и тако треба да се односимо према њима. По основу негативног природног прираштаја, број становника РС је за деценију смањен за више од 40.000. Када се томе додају губици по основу емиграција, јасно је да се налазимо у озбиљном демографском проблему. Наш основни циљ је повећање наталитета, али и враћање угледа трудници, породиљи, мајци, чија финансијска независност и сигурност мора бити међу приоритетима – наглашава Ђајић.
