Осјећај узнемирености, напетости и страха су разумљиве појаве које прате пандемију вируса корона. Од ових осјећаја је тешко побјећи и зато је суочавање са овим осјећањима најбољи начин за њихово превазилажење.

Све особе не реагују исто на стрес. Суочавање са стресом је индивидуално и зависи од саме личности.

Стога је Институт за јавно здравство на свом сајту навео неколико начина да се изборите стресом и страхом.

Како можете смањити осјећај узнемирености, напетости и страха:

• Смањите гледање, читање или слушање вијести о корона вирусу. Информације које добијате путем друштвених медија нису увијек провјерене и поуздане. Извор информација вам требају бити здравствене установе и јавне институције.
• Наставите водити рачуна о свом здрављу. Једите уравнотежене оброке, избјегавајте алкохол и друге психоактивне супстанце.
• Вјежбајте сваки дан у кућним условима.
• Редовно спавајте, јер довољно сна је неопходно за нормално функционисање организма.
• Испуните свој дан разним активностима. Радите ствари за које раније нисте имали времена: читајте, гледајте телевизију, филмове, пресложите гардеробу
• средите старе фотографије и успомене, очистите пренатрпане ладице, прегледајте старе рачуне и одвојите оне који су за бацити, покушајте сликати ако имате талента.
• Вјежбајте опуштање – 20 минута вјежбања опуштања може знатно смањити осјећај напетости (у продужетку види вјежбу опуштања).
• Уколико се сами не можете носити са осјећајем узнемирености, напетости и страха назовите свог породичног љекара за савјет.

На сајту је наведено и неколико савјета за вјежбе опуштања:

• Просторија у којој вјежбате мора бити мирна, а благо освјетљено. Јако свјетло нас омета у опуштању, а мрак нас може успавати.
• Сједните у столицу, руке положите на наслон или крило. Оба стопала требају додиривати тло. Кичмени стуб и глава морају бити у равној линији.
• Затворите очи и пажњу усмјерите на дисање. Удахните дубоко неколико пута и сваки пут приликом издисаја реците у себи: Опуштам се!
• Стисните чврсто обрве и притом напните мишиће лица. Затим их опустите. Осјетите разлику између напетости и опуштености, те допустите да вам се опуштеност полако шири по цијеклом тијелу.
• Прошетајте сада мислима по свом тијелу. Усмјерите мисли на поједине дијелове тијела овим редослиједом: десна рука, лијева рука, десна нога, лијева нога, трбух, груди, ледја, врат, тјеме, чело образи, вилице. Сваки пут кад усмјерите пажњу на одређени дио тијела, помислите прво како је тај дио напет, а онда како напетост полако нестаје. Сада сте потпуно опуштени.
• Када сте све дијелове тијела потпуно опустили, останите у опуштеном стању и одмарајте се двије до пет минута.
• Олабавите обрве и припремите се да отворите очи. Будите свјесни да се налазие у соби и да сједице на столици.
• Стисните шаке, протегните се и отворите очи. Сада сте спремни наставити са свакодневним активностима.

ТЕХНИКЕ РЕЛАКСАЦИЈЕ

Корона вирусна болест и стрес код дјеце

Реакција дјеце на појаву корона вируса је у највећој мјери условљена реакцијом њихових родитеља и одраслих особа у чијој близини бораве. Мирни и сталожени родитељи су најбоља подршка дјеци. Сва дјеца не реагују на стрес исто.

Важно је да родитељи препознају уколико су дјеца узнемирена и под стресом.

Неки од знакова стреса код дјеце су:

• Претјерано плакање или иритација код млађе дјеце
• Повратак понашањима која су прерасла за своју доб (ноћно мокрење..)
• Прекомјерна брига или туга, повлачење у себе
• Нездрав начин прехране или спавања
• Раздражљивост и понашања код тинејџера
• Потешкоће с пажњом и концентрацијом
• Избјегавање активности у којима су уживали у прошлости
• Необјашњиве главобоље или бол у тијелу
• Кориштење алкохола, духана или других супстанци

Да би помогли вашој дјеци да превазиђу стрес неопходно је да са њима разговарате довољно дуго и да са дјететом подијелите чињенице о овој болести, али само оне које дијете може разумјети. Увјерите своје дијете да је на сигурном и да сте предузели све мјере да га заштитите као и друге чланове ваше породице. Подстакните ваше дијете да са вама отворено разговара о својој забринутости.

Реците му да је у реду што се осјећа узнемирено, да то разумијете. Настојте да ограничите изложеност ваег дјетета непотребним информацијама, поготово оним које долазе са друштвених мрежа и које често нису провјерене и поуздане.

Дјеца се плаше оног што не разумију. Настојте задржати рутину у свом и дјететовом животу. Заједнички направите план активности којима ће се дијете бавити у вријеме када је требало бити у школи или на спортским активностима. Подстакните ваше дијете да научи неке нове ствари. Укључите га у свакодневне кућне активности. Похвалите своје дијете и будите му узор.

Уколико се и сами осјећате узнемирено и не можете пружити подршку свом дјетету затражите помоћ од вашег љекара или психолога. Назовите их и тражите савјет.