Цијене хране у БиХ крећу се између 83 и 85 одсто просјека Европске уније, али тај податак већини грађана у свакодневном животу мало значи. Храна је у БиХ номинално јефтинија него у већини европских земаља, али истовремено заузима непропорционално велики дио кућног буџета, чинећи свакодневне намирнице снажним ударцем по животни стандард.

То показују упоредни подаци Евростата и Агенције за статистику БиХ који, када се пажљиво анализирају, откривају да грађани БиХ издвајају далеко више новца за основне животне намирнице него становници земаља у којима је храна знатно скупља. БиХ се тако издваја као јединствен примјер економског парадокса - ниже цијене не доносе лакши живот.

БиХ у доњем дијелу европске љествице

Истраживање које прати кретање цијена унутар земаља чланица ЕУ, а засновано је на паритету куповне моћи, показује да се БиХ налази у доњем дијелу европске љествице када су у питању цијене хране. Са индексом који се креће између 83 и 85, у односу на просјек ЕУ од 100, слика изгледа повољније него што јесте - све док се у обзир не узму приходи домаћинстава.

Тада се ситуација драматично мијења. Подаци Агенције за статистику БиХ откривају да трошкови куповине хране чине знатно већи удио у укупној потрошњи домаћинстава него у већини земаља Европске уније. Док у развијеним економијама тај удио ријетко прелази 12 одсто, у БиХ он иде и преко 50 одсто, што значи да више од половине мјесечних примања одлази на основне намирнице.

Упоредни подаци додатно потврђују овај раскорак. У Њемачкој, Француској или Данској цијене хране су знатно више од просјека ЕУ, али их надокнађују много већа лична примања. У БиХ је ситуација обрнута - иако су цијене ниже, просјечне плате не прате ни регионалне, а камоли европске трендове.

Према посљедњим подацима, просјечна плата у БиХ износи око 1.620 КМ. Литар млијека кошта око 2,22 КМ, а векна најјефтинијег хљеба (500 грама) око 1,90 КМ. Од просјечне плате у БиХ мјесечно се може купити од 740 до 760 литара млијека или 860-880 векни хљеба. Количина риже (један килограм) доступна за просјечну плату износи од 370 до 380 килограма, док килограм свјежег меса кошта око 15 КМ, што омогућава куповину тек око 108 килограма меса мјесечно.

Поређење са земљама региона и ЕУ додатно наглашава разлике у куповној моћи. У Хрватској, гдје је просјечна нето плата око 1.446 евра (приближно 2.830 КМ), грађани могу купити око 1.330 литара млијека или готово 1.060 векни хљеба. Килограм риже доступан је у количини од око 950 килограма, а меса око 188 килограма, што је 80 килограма више него у БиХ.

Аустрија, с просјечним нето платама између 2.400 и 2.800 евра (од 4.800 до 5.600 КМ), омогућава куповину од 1.620 до 1.890 литара млијека, 1.040-1.210 векни хљеба, око 1.800 килограма риже и више од 360 килограма меса мјесечно - више него дупло у односу на БиХ. Њемачка, с просјечном платом од око 2.500 евра (око 5.000 КМ), омогућава куповину око 1.700 литара млијека, 1.100 векни хљеба, 1.850 килограма риже и 380 килограма меса.

Разлике у куповној моћи 

Сви ови подаци јасно показују да ниже цијене хране у БиХ готово ништа не значе када се ставе у однос са просјечним личним примањима. Разлике у куповној моћи чине да домаћинства у БиХ издвајају знатно већи дио прихода за основне животне потребе него становници Хрватске, Аустрије, Њемачке, али и већине других европских држава.

Посебан проблем представља чињеница да су цијене хране у БиХ у посљедње двије године расле брже него у већини земаља Европске уније. Док у појединим западноевропским државама постоји стабилизација или чак благи пад цијена појединих прехрамбених производа, у БиХ тај ефекат готово да није видљив. Напротив, "пустошење новчаника" у домаћинствима настављено је спринтерским темпом, који чак ни захуктала инфлација не може да прати.

БиХ се налази на самом дну европске љествице по висини плата. Просјечна годишња бруто плата, када се прерачуна у евре, износи од 12.000 до 13.000, што је више од три пута мање од просјека унутар Европске уније који износи готово 40.000 евра.

У поређењу с појединим европским земљама разлике постају још израженије. У Њемачкој, гдје просјечна годишња плата прелази 50.000 евра, запослени у просјеку зарађују четири пута више него радници у БиХ. У Аустрији и Данској та разлика је слична, док је у Луксембургу, с просјеком већим од 80.000 евра, годишња плата чак од шест до седам пута виша него у БиХ. Чак и у државама које се налазе на дну љествице Европске уније, попут Бугарске и Мађарске, просјечне годишње плате су осјетно више него у БиХ. Бугарска, с око 15.000 евра годишње, и даље има примања која су од 20 до 30 одсто већа од оних у БиХ.

Сви ови подаци показују да БиХ не заостаје само за западном и сјеверном Европом, већ и за наjслабије "плаћеним" чланицама Европске уније. Управо зато разлике у платама и куповној моћи остају један од кључних фактора масовног одласка људи из БиХ према Њемачкој, Аустрији и другим земљама Европске уније, гдје је могуће за једну годину зарадити онолико колико се у БиХ заради за четири или пет година рада.

Кад брашно појефтини, хљеб поскупи

Током ове године највише су поскупјеле намирнице које директно утичу на свакодневни живот грађана. Цијене свјежег меса порасле су за 20 одсто, а кафе и чоколада 50-60 одсто. Иако су цијене брашна нешто пале, цијене хљеба су и даље наставиле да расту. Током посљедњих 12 мјесеци то је износило око десет одсто.

Корпа допола пуна

Вриједност потрошачке корпе у БиХ, у зависности од методологије и извора који је рачуна, креће се између 2.800 и 3.200 марака. Просјечна плата покрива свега око 50 одсто ових трошкова, што показује да већина домаћинстава нема довољно примања за покривање основних животних потреба. Највећи дио трошкова односи се на прехрану, која учествује са више од 45 одсто у укупној вриједности потрошачке корпе.