Дружења су рјеђа, комуникација све оскуднија, породица дисфункционална, овисници смо о друштвеним мрежама, све ово треба промијенити да би се побољшало ментално здравље грађана, сагласни су стручњаци.

Владимир Васић, социолог, истиче у разговору за "Независне новине" да је ментално здравље грађана у веома лошем стању.

- Како пратимо економску стабилност, односно нестабилност, такође су и сви остали параметри живота у Српској лоши те је сигурно да им је потребна помоћ и то ургентна. Мислим да почетна криза свих ових криза које имамо јесте криза међуљудских односа, гд‌је смо раскинули социјалне односе, захладили међуљудске односе, и на бази тога имамо озбиљно пољуљан систем вриједности у смислу да тек тако лако осуђујемо, лако наносимо штету и бол другим људима, без обзира на икакав осјећај кривице. Сматрам да живимо у периоду озбиљних предрасуда и времену зазирања што се тиче менталног здравља - казао је Васић.

Како је појаснио, тражење помоћи у том правцу већ код људи ствара клиничку слику, што сматра да је то погрешно и долази на наплату.

- Све се то некако десило дигитализацијом свакодневног живота, гд‌је мање комуницирамо на традиционалан начин, а све више имамо комуникацију путем друштвених мрежа, у невидљивом свијету који нас међусобно удаљава, и оног момента када се удаљимо једни од других и захладимо односе, схватимо да је то добра подлога за развијање патолошких стања код људи, девијација - казао је Васић.

Како је рекао, оваква понашања се рефлектују и на д‌јецу, те је истакао да су д‌јеца та која усвајају више оно што виде, него оно што прочитају.

- Уче по моделу, д‌јеца све мање усвајају информације која читају и слушају, а све више усвајају оно што виде, д‌јеца опонашају моделе понашања својих родитеља или људи из њиховог ближег окружења или људи из сајбер свијета - казао је Васић.

Психолог и психотерапеут под супервизијом Данило Цигановић каже да смо чули неколико пута у медијима како се на врху листе лијекова који се најчешће користе у БиХ налазе антидепресиви и анксиолитици (лијекови за смирење), што нам је довољан податак који говори о менталном здрављу грађана Републике Српске.

- Друштвене мреже, иако првенствено намијењене за социјалне интеракције, постале су платформе за самопромоцију и све је већи осјећај отуђености и незадовољства сопственим животом, о чему причају и моји клијенти на сеансама - казао је Цигановић и истакао да се ствара лажни осјећај повезаности и упућености у туђе животе, гд‌је се подразумијева да знамо све о другима, а заправо са тим особама немамо никакву комуникацију.

- Суштински смо нијеми посматрачи у дигиталном свијету. То дефинитивно утиче на само ментално здравље у смислу погоршања истог - казао је Цигановић.

Како је рекао, свијест о менталном здрављу је све већа, а за психотерапију се јављају људи свих узрасних категорија, али оно што је и даље проблематично јесте жеља клијената да умјесто њих ријешимо све животне проблеме и да им дамо конкретне савјете.

- Нама психотерапеутима то није циљ, јер не желимо стварати симбиотички однос између терапеута и клијента, већ нам је циљ оснажена личност која је научила одређене технике које ће јој помоћи да води живот у складу са њиховим вриједностима - појашњава Цигановић.

Соња Станчић, психолог, казала је у разговору за "Независне новине" да се људи 30 година боре за егзистенцију, за обезбјеђивање материјалних средства мислећи да ће годинама то лакше поднијети, а самим тим мање се баве менталним здрављем.

- Људи, када раде више послова, када су потпуно окупирани да ли ће успјети обезбиједити одређена материјална средства, они напросто немају времена да се баве неким другим аспектима свог живота које би могли да унаприједе - рекла је Станчићева.

Истиче да се због недостатка времена, али и финансија, људи окрећу друштвеним мрежама.

- Од доба короне па до данас, примјетно је да се људи мање друже. Претјерана употреба друштвених мрежа је посљедица нашег осиромашења, замјена за нешто што себи не можемо да приуштимо, а ипак желимо да останемо у контакту са неким људима - казала је Станчићева.

Како је појаснила, постајемо лошији у комуникацији, те нам степен емпатије опада.

- Мимоилазимо људе који имају проблем, не осврћемо се на људе који су у проблему, немамо стрпљење да их саслушамо - појаснила је Станчићева.