Застарјела литература и прописи те изостанак практичне обуке на отвореним, регионалним путевима представљају озбиљне мањкавости у процесу стицања возачке дозволе у БиХ, јер млади возачи не стичу искуство управо на правцима на којима се најчешће дешавају саобраћајне несреће са најцрњим сценаријима.

На наведене недостатке у обуци будућих возача указао је почасни предсједник Асоцијације ауто-школа БиХ, инструктор вожње и предавач теоретске наставе у ауто-школама у Бањалуци, Загребу и Дубровнику Витомир Тошић, који се истраживањем саобраћајне проблематике бави деценијама. На основу искуства дугог 50 година и спроведених истраживања, Тошић тврди да се будућим возачима повређују права, јер безбједност није могуће градити на основу застарјелих прописа.

Додаје да је надлежнима у Српској и ФБиХ више пута указивао на мањкавости теоретске и практичне обуке за будуће возаче, али да није било слуха нити жеље за измјеном важећих прописа. 

- Ауто-школе нису, нити су икада биле у могућности да на теоретској настави обрађују с аспекта безбједности саобраћаја круцијалну област, а то је предвиђање и препознавање опасности на путу. У доступној литератури, односно досадашњим верзијама књиге тестова и приручнику, недостаје мноштво неопходних фотографија и илустрација разноврсних опасности на отвореним и градским путевима - тврди Тошић. 

Погрешно је, сматра Тошић, што се практично оспособљавање возача и полагање практичног дијела возачког испита обавља искључиво на улицама градова иако је, како тврди, опште познато да се страдања, поготово младих возача, најчешће догађају на отвореним путевима. 

- Увјерен сам да млади возачи страдају не само због сопствене кривице или саобраћајне недисциплине него и због недовољне безбједносне оспособљености будући да су возачко умијеће стицали возећи искључиво градским улицама. То је устаљена пракса не само у БиХ, већ и у многим другим земљама - рекао је Тошић.

Власник ауто-школе “Семафор” из Дервенте Драго Ђукић сагласан је да би се кандидати приликом практичне обуке морали изводити на магистрални пут па чак и два часа на аутопут.  

- Према правилнику обуку можемо вршити само на ширем подручју града, не изван његових граница, што је у случају Дервенте свега 12 километара магистралног пута ка Добоју, а то је недовољно. На аутопут излазак није дозвољен уопште. Кандидати би се морали обучавати на магистралама, јер су најопасније, на тим правцима се савладава брзо осматрање саобраћаја, претицање, начин враћања у своју траку, да се не улијеће пребрзо и слично. Градске вожње су споре па и кад дође до незгоде штета углавном буде материјална - наглашава Ђукић. 

С друге стране, предсједник Удружења за унапређење безбједности саобраћаја РС и власник ауто-школе “Мир” у Бањалуци Миленко Јаћимовић сматра да су наведене замјерке паушалне те да је обука задовољавајућа. 

- Нико инструктору не брани да са кандидатом током практичне обуке изађе на регионални правац, да оде на примјер до Лакташа, Челинца, Карановца, да га упути у претицање и слично. И то савјесни инструктори редовно примјењују, бар у мојој школи - тврди Јаћимовић.  

Препоруке

Витомир Тошић предлаже неколико рјешења која би требало примијенити у новој верзији испита која претходе стицању возачке дозволе.

- Између осталог, провјера практичне оспособљености будућих возача требало би да се обавља двоетапно, на градским улицама и на отвореним путевима као и да се коришћењем савремених технологија омогући испитивачима да без присуства у возилу процјењују обје вожње - сматра Тошић.