„Остати равнодушан према књизи значи лакомислено осиромашити свој живот.“
Иво Андрић
У грчу сте? Дневна рутина читања релаксира.
Побјегли бисте од стварности? Улазак у чудесни свијет књижевног дјела је најбољи бијег од стварности.
Катера вам предлаже да одаберете вријеме у току дана за читање и препоручује да кренете од данас. Ми смо вам препоручили књиге, а ви немојте тражити изговоре, него уживајте у читању.
„Сигурна кућа“, Марина Вујчић
" Хоће ли писац ако пише о наркоманији навући себе на хероин да у потпуности схвати и изглед и пакао кризе и контакте са дилерима? Хоће ли га хитна помоћ вадити из запишаних хаустора и сквотова? Хоће ли писац убити да би схватио психологију и мотивациони и конфликтни систем убице? Достојевски није. Ни Марина Вујчић није. Али је невероватно колико је ушла под кожу жртве-убице, колико ју је схватила, разумела, препознала... Не знам колико је припреме претходило овом сјајном роману. Колико се читао Кривични законик Републике Хрватске, колико разговарало са адвокатима, са жртвама и убицом, али је победило оно најважније. Пишчева машта, могућност имагинирања, стварање једног новог микрокосмоса који могу само талентовани. “
– Синиша Ковачевић
„Руски конзул“, Вук Драшковић
Најљепши и најтужнији роман о Косову.
„ При одређеном положају и односу звезда, све се и овде, на Земљи, мора поновити. Јула 1879. и маја 1970. године, исто је било растојање од Влашића до Сјеверњаче и од Великих Кола до Марса и Јупитера. Зато је у мају 1970. Иван Степанович Јастребов, то јест ја, опет постављен за царског конзула у Призрену. Не баш у Призрену, већ овде у Ђаковици, али раздаљина је мала и без значаја... Смрт је привид, она не постоји. Будућност је у прошлости и прошлост у будућности: све се врти у кругу који више силе котрљају небесима. И кад се, у томе котрљању и тумбању времена, понове негдашње прилике, опет ће се стоичар повезивати са епикурејцем и убијати Цезара, опет ће онај пустолов пуцати у Пушкина, опет ће Русија бити Русија и православна, опет ће... Опет ће Срби ослободити Косово! “
