На данашњи дан, 3. септембра 1883, умро је руски писац Иван Сергејевич Тургењев.

Романописац, новелист и драматичар Иван Сергејевич Тургењев, чије се д‌јело сматра врхунцем руског реализма, први је од великих руских писаца који је стекао популарност на Западу.

Занимао га је тип „сувишног човјека“, племића-интелектуалца и тип нихилисте – грађанског интелектуалца, сукобљеног са конзервативизмом племићке културе.

Био је импресиониран модерним друштвом у западној Европи, па се, након боравка у иностранству, у родну земљу вратио као "западњак", што је била сушта супротност тадашњем "славенизму". Вјеровао је да Русија може постати боља земља имитирајући Запад и укидајући застарјеле институције као што је кметство.

Тургењев се у књижевности афирмисао као романописац иако је писао и драме, бројне збирке приповједака и пјесме.

Он је одбацивао политички радикализам и био је разочаран репресивном унутрашњом политиком цара Николаја Првог.

Активно је исказивао противљење кметству, што је показао када је наслиједио родитељско имање 1850. године. Тада је ослободио све кметове.

Државна власт није са симпатијама гледала на његове ставове. Ухапшен је 1852. године и провео је двије године заточен на породичном имању. Разлог је био чланак посвећен преминулом Николају Васиљевичу Гогољу, којим је заобишао званичне цензоре.

Коначно је емигрирао 1861. године у Париз, гд‌је је живио до смрти.

Заједно с млађим колегама, Достојевским и Лавом Николајевичем Толстојем, допринио је да руска књижевност добије свјетски статус. Његово д‌јело "Очеви и д‌јеца" сматра се једним од најважнијих романа 19. вијека.

Познатија његова д‌јела су збирка новела "Ловчеви записи", „Очеви и дјеца“, „Племићко гнијездо“, „Рудин“, „Дим“, „Новина“, „Уочи нових дана“, приповијетке „Прољећне воде“, „Асја“, „Ловчеви записи“, драма „Мјесец дана на селу“.

Тургењевљев утицај у свјетској књижевности је голем, не само на руске писце попут Достојевског или Чехова; омиљен је писац свог пријатеља Флауберта, Ги де Мопасана, Хенри Џејмса, Џозефа Конрада, Хемингвеја.

Поводом годишњице смрти овог великог књижевника, предлажемо вам да прочитате два драгуља свјетске класичне књижевности.

"Руђун"

"Руђин", као и роман "Очеви и дјеца" уверљиво приказују тадашње руско сељаштво и младу интелигенцију која жели да земљу уведе у ново доба.

Главни јунак истоименог романа, Руђин је елоквентан младић пун нових идеја који по доласку у руску провинцију постаје предмет дивљења. Када се сазна да није у стању да усклади ријечи и дјела, он ће морати да оде....

"Очеви и дјеца"

Јевгениј Базаров, протагониста романа, даровит је, нестрпљив и заједљив младић који не признаје ауторитете. Први нихилиста у свјетској књижевности и најупечатљивији лик великог руског писца, Базаров ће постати симбол младалачког радикализма и промјена које ће услиједити.