Редовна, 29. сједница Скупштине општине Источно Ново Сарајево одржана је данас, а пред одборницима се нашло 35 тачака дневног реда.
Приједлози одлука о начину и условима продаје грађевинског земљишта у својини локалне самоуправе, приједлози одлука о замјени непокретности, о расписивању Јавног конкурса за избор и именовање директора ПУ Дјечји вртић „Патријарх Павле“, разрјешењу и именовању в.д. директора Јавне управе ЦРС „Славија“, в.д. чланова Одбора за жалбе ове општине и Управног одбора ЈУК „Културни центар“ само су неке од тачака које су већински усвојене.
Као најважнију тачку данашње сједнице, начелник општине Источно Ново Сарајево Јован Катић истакао је Годишњи план рада ове општине за 2024. годину, односно усаглашавање стратегије развоја са буџетом општине и планом рада.
- То је доказ да све оно што смо планирали у стратешким документима није мртво слово на папиру, него да се све те активности, поготово оне инфраструктурне, реализују. Велики дио тих активности је у току реализације, у расписивању јавних набавки – рекао је он, додајући да су од почетка ове године расписане јавне набавке у вриједности од 6 милиона КМ.
Катић истиче да је важно и усвајање Приједлога закључка за формирање комисије за израду елабората оправданости функционисања Дома здравља „Источно Сарајево“ у тренутној оснивачкој структури, те подсјетио да се на претходним сједницама говорило о функционисању, статусу и проблемима Дома здравља.
- Имали смо заједнички састанак са представницима општине Источна Илиџа и Министарством здравља у Влади Републике Српске, на којем смо договорили да се формира комисија која ће направити обухватан извјештај, анализу и елаборат о његовом функционисању. Након тога, заједнички ћемо договорити да ли ће остати у овом саставу или ће свака општина формирати свој Дом здравља, у циљу бољег и ефикаснијег пружања здравствене заштите – објаснио је он.
Фото: katera.news
На сједници је усвојен и Извјештај о укупном броју притужби и препорука грађана кроз процес јавних консултација у 2023. години, а Катић наводи да је ријеч о консултацијама обављеним кроз обиласке мјесних заједница, заједница етажних власника, кроз упитнике, „Ти одлучујеш“, те пријеме суграђана у општини.
Запримљено је 207 примједби, а према његовим ријечима, 190 је у процесу реализације, док је 17 одбијено као неосовано, јер је „ријеч о нереалним захтјевима грађана или ненадлежности општине Источно Ново Сарајево“.
Говорећи о Извјештају о реализацији Програма уређења градског грађевинског земљишта за претходну годину, Катић наводи да је од свих накнада које се прикупе од уређења овог земљишта уложено преко 9 милиона КМ у разне пројекте инфраструктуре.
Одборници Српске демократске странке нису подржали Годишњи план рада општинске управе за текућу годину, а како каже Босиљка Дуњић, одборник ове странке, разлог лежи у томе што сматрају да је потребно уложити већа средства у привреду, пољопривреду, запошљавање, производњу, те здравствену и социјалну заштиту.
- Апсурдно је да се из милионског буџета за привреду издвоји 0.002 одсто, односно око 50.000 КМ, за пољопривреду 100.000 КМ, док се за кошење траве издвоји 70.000 КМ, а за прање улицу 60.000 КМ – објаснила је она, истичући да одборници СДС-а нису подржали ни Извјештај о комуналној потрошњи, чији годишњи буџет, додаје, износи 650.000 КМ.
Фото: katera.news
Према њеним ријечима, нису подржали ни приједлоге одлука о начину и условима продаје грађевинског земљишта, те приједлоге одлука о замјени непокретности.
- Сматрамо да СНСД у Источном Новом Сарајеву излази у сусрет инвеститорима и појединцима. На тај начин се само појединци у овој општии богате, док грађани од тога немају никакве користи – нагласила је она.
Осим тога, Клуб одборника СДС-а се, како каже Дуњићева, већ дуже вријеме залаже да цијена грађевиснког земљишта буде веће, посебно у првој и другој зони.
- Цијена грађевинског земљишта се, послије 15 година, промијенила тек 2022. године, када смо се залагали да цијене буду 160 или 180 КМ на метар квадратни, а усвојено је 80 КМ – истакла је она.
На данашњој сједници је формиран Клуб одборника ДНС-а који чине Александар Шкрба, Дејан Шешељ и Бранко Стевановић.