Новоизабрани начелник општине Источно Ново Сарајево Јован Катић у интервјуу за портал Катера каже да су кључни стратешки приоритети, који су саставни дио његовог Програма развоја општине, разрађени кроз десет области.

Катић каже да у наредне четири године има у плану да обезбиједи континуиран развој општине Источно Ново Сарајево, те додаје да је за њих сваки пројекат кључан, јер ће допринијети побољшању квалитета живота у овој локалној заједници.

У сарадњи са републичким институцијама и Владом Републике Српске, Катић најављује бројне инфраструктурне пројекте, градњу образовних установа, завршетак пословне зоне „Врањеш“, о којој се много говорило протеклих година, те о амбицијама и тежњи ка томе да Источно Ново Сарајево постане еколошка општина.

Како ће изгледати Ваш програм развоја општине Источно Ново Сарајево у наредне четири године?

Јован Катић: Кључни стратешки приоритети које су саставни дио Програма развоја и према којима ћемо усмјерити своју енергију у наредном периоду идентификовани су и разрађени у оквиру десет области, и то: Просторно планирање и комунална инфраструктура, модерна и ефикасна локална самоуправа, привреда и пољопривреда, здравствена и социјална заштита, образовање, пронаталитетна политика, спорт и спортска инфраструктура, култура, невладин сектор и безбједност.

Власт предвођена СНСД-ом у општини Источно Ново Сарајево у протеклих осам година, од руралне и затворене средине, изградила је препознатљиву, модерну, за живот пожељну, једну од најразвијенијих локалних заједница у Републици Српској. Наш план је да обезбиједимо континуитет развоја наше локалне заједнице, користећи искуства и добре праксе које смо установили и имплементирали у претходних осам година.

Језеро и нова рекреациона зона у Центру 3 

За нас, сваки пројекат је кључан, јер доприноси побољшању квалитета живота наших становника, али издвојио бих пар већих пројеката, а то су изградња још једне основне школе и обданишта у дијелу „Центар 3“ изградња језера и рекреационе зоне у истом дијелу општине, затим, у сарадњи са Владом Републике Српске изградња зграде Музичке академије и зграде ректората, те новог студентског дома. 

Осим тога, у плану је изградња шеталишта уз ријеку Тилаву, од кружног тока у улици Николе Тесле до Топлика, уз уређење корита ријеке и пратеће радове, те изградња моста у близини свадбеног салона „Родео“. У плану је још велики број пројеката који се могу наћи детаљно описани у Програму развоја и период од наредне четири године биће засигурно обиљежен радом и грађењем, уз задржавање постављене динамике развоја наше локалне заједнице.

Како ће изгледати развој пословне зоне „Врањеш“ и како планирате привући инвеститоре?

Јован Катић: Са завршетком инфраструктурног оквира, Пословна зона „Врањеш“ постаће зона у којој ће радити преко 300 радника. Наш циљ у наредном периоду јесте да привредним субјектима и потенцијалним инвеститорима олакшамо иницијални период пословања, како би се омогућио њихов раст и развој.

Нова предшколска установа у Центру 3

Глобално посматрано, економија постаје све динамичнија, што нужно мора кореспондирати са капацитетима јавне управе и њеном способношћу да ажурно и адекватно одговори на нове потребе привреде, како би амортизовала негативне спољне утицаје, те била акцелератор привредног развоја. У том смислу, наш фокус у наредном периоду неће бити само на стварању амбијента за привлачење нових инвеститора, што је обавеза сваке јавне управе, него на потпуно новом, стратешком и свеобухватном приступу овом сегменту.

Овај приступ неће се огледати само у осигурању инфраструктурног оквира него и у плански осмишљеном сету мјера у погледу парафискалног оптерећења, стручној и савјетодавној подршци за start-up компаније, повезивању са академском заједницом у оквиру Универзитета и синхронизовању средњошколског образовања са потребама тржишта рада.

Увјерени смо да наше компаративне предности, уз одговарајући стратешки приступ овом сегменту, иновативан начин рада јавне управе, квалитет нове сарадње са Развојном агенцијом Града Источно Сарајево, те синергијско дјеловање са републичким органима власти, органима власти на нивоу БиХ и нашим партнерским међународним институцијама, можемо одговорити изазову који је пред нама и креирати потпуно нови инвестициони циклус у нашој општини.

Најавили сте да ће Источно Ново Сарајево постати еколошка општина? Шта ће томе претходити и које потезе ћете направити ка том циљу?

Јован Катић: Општина Источно Ново Сарајево има амбициозан циљ да у наредних осам година постане еколошка општина, што, између осталог, подразумијева рјешавање проблема отпадних вода у насељима која немају изграђену фекалну канализацију, укључујући улицу Ђуре Јакшића, насеље Иванићи, те дио насеља Миљевићи, кроз повезивање са изграђеним колектором у Београдској улици. 

Такође, ово подразумијева и рјешавање истог проблема у насељу Уздојнице у мјесној заједници Топлик, изградњу примарног колектора у мјесној заједници Тилава и изградњу секундарних колектора у мјесној заједници Тилава, као и рјешавање отпадних вода на падинским дијеловима Требевића који припадају општини Источно Ново Сарајево (Станојевићи, Козаревићи, Петровићи, Тврдимићи), али и рехабилитацију постојећег фекалног колектора.

Пројекат уређења корита Тилаве и изградња парка

Кад је у питању водоводно-канализациона инфраструктура, период иза нас карактеришу значајне инвестиције у развој инфраструктуре, опреме и пратећих објеката. У наредном периоду, уложићемо значајна средства у замјену азбест-цементних цијеви, развој и проширење водоводне мреже у оквиру регулационих планова „Центар 1“ и „Центар 3“, каптирање нових изворишта и повезивање са постојећим водоводом Тилава (Грабски млини, Топличина, Касиповац, Сушица), а урађена су и хидрогеолошка испитивања постојећег капацитета изворишта Тилава уз могућност проширења.

Такође, осигуравање система ефикасне производње топлотне енергије и сигурна испорука грађанима представљају основну мисију комуналног предузећа чији је оснивач Општина Источно Ново Сарајево, а наш су стратешки циљ у наредном периоду. Осим квалитетне и сигурне испоруке топлотне енергије, питање екологије у сарајевској котлини је незаобилазно.

Колико сте задовољни испоруком електричне енергије и квалитетом топлотне енергије?

Јован Катић: Када је у питању испорука електричне енергије, добили смо информацију о периодичним сметњама у испоруци исте у мјесним заједницама Тилава, Петровићи и Станојевићи. Информисани смо да је Електродистрибуција упозната са проблемом и у наредном периоду радиће се на унапријеђењу услуге.

Што се тиче топлотне енергије, у претходном периоду у погледу ширења топловодне мреже и повећања броја корисника биљежи се константан и значајан раст, а тај тренд повећања броја корисника сигурно ће се наставити и у наредном периоду. Оно што се у овом сегменту намеће као апсолутни приоритет јесте повећање инсталисаних капацитета уз замјену и модернизацију опреме, за шта је потребно обезбиједити значајна финансијска средства.

Куповином нових котлова и пратеће опреме осигурало би се повећање снаге и топлификационог капацитета, али и већа енергетска ефикасност те сигурност производње, дистрибуције и испоруке топлотне енергије. Будући да се ради о вишемилионској инвестицији, наш фокус биће на обезбјеђивању средстава и проналажењу извора финансирања (буџет локалне заједнице, републички грантови, међународни донатори и кредитна средства).

Промјена основног енергента и прелазак са мазута на плин довело би до еколошки прихватљивог и економски исплативијег рјешења.

Да ли је реално очекивати да ће општина издвојити више новца за помоћ привредницима и пољопривредницима у наредне четири године?

Јован Катић: Задатак општине прије свега јесте стварање доброг пословног амбијента за развој привреде и пољопривреде. Сходно томе, морамо се посветити даљем стварању таквог амбијента и његовом даљем унапређењу. Са правилним развојем општине у инфраструктурном смислу очекујемо и привлачење инвеститора, те сва средства која се уложе у пројекте на тај начин доносе за собом нове услове за привлачење инвестиција.

Такође, ефикасан рад локалне управе и њена повезаност са грађанима и пословном заједницом, а посебно са вишим нивоима власти је од великог значаја за унапређење пословног амбијента и отварање могућности за развој привреде и пољопривреде.  До сада је општина и директно помагала привреду и пољопривреду кроз програме подстицаја, кроз годишња издвајања у износу између 100 и 150 хиљада КМ. Намјера је да и даље наставимо да држимо такав континуитет и да покушамо обезбиједити још већа улагања кроз специфичне програме.

Нова основна школа у Источном Новом Сарајеву

Овдје видимо шансу кроз удруживање средстава наших програма подстицаја са средствима виших нивоа власти Републике Српске, али и средствима подршке од стране различитих државних фондова, међународних развојних агенција и међународних фондова чиме би се постигла додатна синергија, која би за резултат имала још већу подршку како у финансијском смислу, тако и у специфичнијем приступу свим изазовима који постоје и који се постављају пред наше приведнике.  

Морам се осврнути и на негативан утицај пандемије вируса корона на привреду, због чега је у 2020. години издвојено више од 430 хиљада КМ директних и индиректних финансијских подстицаја за различите врсте привредних субјеката, кроз набавку 80 пластеника и сјеменског материјала, те креиран „Ковид програм“, који је подразумијевао ослобађање од плаћања накнада за одвоз смећа за два мјесеца, ослобађање плаћања закупнине за љетне баште и билборде, помоћ пружаоцима такси услуга и подршку за отварање нових радних мјеста.

У наредном периоду осигураћемо континуитет ових трендова кроз усавршавање постојећих сетова мјера и механизама подршке као и увођење нових. С циљем сагледавања потребе за евентуалним ревидирањем Програма подстицаја привреди и пољопривреди, додатно ћемо интензивирати рад Привредног савјета, као једног од савјетодавних механизима локалној самоуправи.

Колико новца планирате издвојити за пронаталитетну политику и стипендије студентима?

Јован Катић: Када је у питању подршка студентима, настојаћемо повећати средства за стипендије и помоћ, јер млади су ослонац и будућност сваке локалне заједнице. Поносни смо што наша локална заједница има велики број младих људи, спремних за образовање и изазове које ново вријеме поставља испред њих. У складу с тим, наш план је да повећамо подршку за стипендије студентима и финансирање научног рада. Одмах у првој години планирамо повећање, гдје намјеравамо издвојити између 120 и 150 хиљада КМ.

Што се тиче пронаталитетне политике, општина Источно Ново Сарајево позната је по томе и међу првима је почела са издвајањем средстава за ове намјене. Сама политика има три компоненте, гдје општина даје средства за новорођену дјецу, за суфинансирање вантјелесне оплодње и те породицама које имају четверо и више дјеце. Наша намјера је да наставимо ову добру праксу и да, обзиром да расте број становника и потенцијалних корисника, повећамо и средства за ова издвајања. Тиме желимо дати свој допринос очувању и изградњи здраве, стабилне и успјешне породице и породичних вриједности.

Колико новца ћете издвојити за развој културе, посебно за завршетак изградње новог позоришта и галерије „Кућански“?

Јован Катић: Култура је нешто што обиљежава сваку средину и општина Источно Ново Сарајево до сада била је једна од водећих општина према броју и садржају културних дешавања. Намјеравамо такав тренд и наставити. Нажалост, пандемија корона вируса је промијенила и у великој мјери зауставила и успорила културна дешавања, али мишљења сам да не смијемо стати и да је неопходна додатна подршка свим манифестацијама и пројектима из области културе.

У том смислу, приликом креирања наших нових политика у сегменту културе намјеравамо правилним и рационалним планирањем обезбиједити  подршку свим манифестацијама, али и завршити два кључна инфраструктурна пројекта у нашој заједници - изградња и завршетак Народног позоришта и изградња и завршетак објекта галерије „Кућански“. За реализацију ових пројеката неопходна су значајна средства, нешто изнад изнад 3 милиона КМ, према процјенама, и то за позориште 2,6 милиона КМ, а за галерију 500 хиљада КМ.

Какви су Вам планови по питању улагања у развој туризма и који су то пројекти који ће обиљежити наредне четири године Вашег мандата?

Јован Катић: Изградња туристичко-излетничког комплекса „Тврдимићи“ представља један од најзначајнијих развојних приоритета општине Источно Ново Сарајево у сфери туризма. Одличан географски положај, близина Сарајева, модерна саобраћајна инфраструктура, средњовјековна историјска заоставштина и невјероватно природно богатство представљају савршену основу за развој не само излетничког и викенд туризма, већ и новог конгресног средишта, будући да конгресни туризам посљедњих деценија биљежи константан раст и глобално чини 25% укупног међународног туризма.

Будући туристичко-излетнички комплекс "Тврдимићи"

Базична инфраструктура овог локалитета је већ осигурана, а креирани су и бројни садржаји рекреационог и манифестационог типа, док ће у години пред нама започети изградња новог викенд-насеља. Наредни период биће вријеме генерисања новог инвестиционог циклуса на овом локалитету, кроз организацију инвестиционе конференције за најзначајније регионалне туристичке субјекте како би се представио несумњиви потенцијал овог локалитета. 

Какву сарадњу очекујете се Градском управом и другим општинама из састава града?

Јован Катић: Сарадњу са сусједним општинама и Градом Источно Сарајево планирамо у потпуности реформисати, редефинисати и прилагодити потребама и интересима грађана. Уз Љубишу Ћосића, као градоначелника и човјека који је више пута апострофирао да интерес града и општина и свих становника мора бити изнад политичких интереса, сигуран сам да ће сарадња, не само са општином Источно Ново Сарајево, него и другим општинама из састава града бити на највишем нивоу и усмјерена ка напретку и развоју.

Као и до сада, трудићемо се да координисано идемо у сусрет свим изазовима прије него што постану проблеми, како бисмо увијек били корак испред потенцијално негативних утицаја и трендова, активно тражећи начине за унапређење наших капацитета.

Као општинско руководство, кроз отворен и проактиван однос обезбиједићемо даље јачање сарадње са градским, републичким органима власти и органима власти на нивоу БиХ, док ћемо заједно са својим политичким партнерима обезбиједити континуитет развоја наше локалне заједнице, користећи искуства и добре праксе које смо установили и имплементирали у претходних осам година. Отворени смо за сарадњу и интензиван заједнички рад на ономе што је окосница нашег дјеловања – окупљању за бољу будућност становника наше општине и града.

Биографија:

Јован Катић рођен је 9. априла 1983. године у Сарајеву. Завршио је Факултет физичке културе Универзитета у Источном Сарајеву 2009. године. Тренутно постидпломац на Факултету политичких наука у Сарајеву, смјер: менаџмент у јавној управи.

Од 2012 - 2020. године био је директор предузећа „Водовод и канализација“ а.д. Источно Сарајево. Од 2009 – 2012. године радио је као руководилац радне јединице МХЕ „Електродистрибуција“ а.д. Пале у Трнову. 2009. године био је референт за наплату потраживања у МХЕ „Електродистрибуција“ а.д. Пале.

Од 2012. године обавља функцију директора предузећа „Водовод и канализација“ а.д. Источно Сарајево. Од 2018. године је на функцији потпредсједника „Удружења Водоводи Републике Српске“.

Разговарао: Миљан Рашевић