Одбијање предсједника Украјине Владимира Зеленског да њемачком колеги Франк Валтеру Штајнмајеру дозволи посјету Кијеву прва је велика брука која се на отвореној сцени догодила једном шефу државе таквог формата као што је Њемачка, оцјењује некадашњи дописник из Берлина Мирослав Стојановић.

Питање је, међутим, шта је охрабрило Украјинце на такав потез?

Њемачки предсједник, који се у уторак у Варшави састао са пољским предсједником Дудом, планирао је да са њим и лидерима Естоније, Летоније и Литваније у сриједу отпутује у Кијев да би, како је навео, „послао снажну поруку европске солидарности са Украјином“.

Његов захтјев Зеленски је одбио, а као разлог за затворена врата Кијева навео је Штајнмајерове раније блиске везе са руским министром спољних послова Сергејем Лавровим и то што је њемачки предсједник раније заговарао блиске економске руско-њемачке везе.

Рампа за Штајнмајера

Према ријечима бившег дописника „Политике“ из Њемачке Мирослава Стојановића, пригушена варничења између Кијева и Берлина због њемачке политике према Русији трају већ недјељама, а на мети Украјине су се, поред Штајнмајера, нашли и бивша канцеларка Ангела Меркел, али и актуелни њемачки канцелар Олаф Шолц.

- Штајнмајера виде као неког ко је као шеф кабинета у вријеме владавине Герхарда Шредера, али и као шеф дипломатије у вријеме Ангеле Меркел, исплео једну јаку мрежу добрих односа са Русијом и био веома енергичан у одбрани „Северног тока 2“. Њемачки предсједник се прије одласка у Варшаву мало „посуо пепелом“ и рекао да је то што је инсистирао на „Сјеверном току 2“ била његова велика грешка, окренуо се мало више Украјини и оптужио Путина да је изазвао рат. Међутим, то му очигледно није помогло и није било довољно Украјинцима - каже Стојановић.

Он подсјећа да је Штајнмајер претходно доживио и жесток напад украјинског амбасадора Андреја Мелника, али се ипак рачунало са тим да су се страсти стишале и да ће се њемачком предсједнику, који се покајао због своје политике и оптужио сам себе, отворити врата Кијева.

- Међутим сада је доживио, како њемачки медији то саопштавају, „бламажу на отвореној сцени“, јер се никада једном шефу државе није догодило да му залупе врата, практично, испред носа. Напад на Меркелову је такође био јак, али се она мало „мушкије“ држала. Она јесте рекла да је рат варварски и да га треба прекинути, али је остала при својој одлуци због које је највише и нападана – да је на самиту у Букурешту 2008. године спријечила улазак Украјине и Грузије у НАТО. Она и сада каже да је та одлука била у реду и да при њој остаје - примјећује Стојановић.

Кијев љут и на Ангелу и Шолца

Како каже, додатну љутњу у Кијеву изазвало је и то што Ангела Меркел није прихватила позив украјинског предсједника Зеленског да дође у Бучу и наводно види те страшне сцене јер су, како то они виде, њена политика и политика бившег француског предсједника Саркозија и политичко „шуровање“ са Путином криви за те наводне масакре.

- Дакле то „варничење“ на релацији Кијев-Берлин траје већ доста дуго, а у томе је најгласнији украјински амбасадор у Њемачкој који је свако мало у њемачким медијима и оптужује ту земљу за кукавичлук, поготово на почетку када се Њемачка уздржавала да Украјини шаље оружје. Иако је Берлин направио велики заокрет и сада шаље оружје Украјини, додатну љутњу изазива чињеница да актуелни канцелар Олаф Шолц не попушта под притиском Вашингтона да се потпуно затворе славине за руски гас. Он то, наравно, не чини из љубави према Русији, већ из егзистенцијалне потребе Њемачке којој због посљедица пандемије и рата у Украјини пријети остваривање дастично мањег БДП-а, а неки чак рачунају да ће крајем године отићи у рецесију - сматра Стојановић.

У Њемачкој, како каже, недостаје велики број производа, а инфлација која посебно плаши Нијемце биљежи највећи скок у посљедњих 40 година.

Уколико дође до потпуног затварања руског гаса за Њемачку, на чему се у самој земљи врши медијски и политички притисак, а поготово на томе инсисира Вашингтон, онда заиста може доћи до хаотичне и драматичне ситуације, вјерује новинар.

Амерички прсти

На питање да ли је неко ипак дао вјетар у леђа украјинским властима да се окураже и на овај начин „обрачунавају“ са Њемачком како би је натјерали да потпуно прекине увоз руских енергената, Стојановић каже да је очигледно да су у то умијешани амерички прсти.

- Амерички притисак је отворен и Украјинци сада имају снажну подршку Запада. Ту подршку, наравно, пружа и Њемачка, али то Украјинцима није довољно. Треба имати на уму да су, поред украјинског народа, највеће жртве овог рата Европљани, а посебно Њемачка. Ово је страшан удар на њену економију који се, наравно, подржава од стране Сједињених Држава, али и од стране Британаца који, напуштајући ЕУ, сада већ са неким империјалним амбицијама наступају на европској и глобалној политичкој сцени. Тако да велика подршка са америчке и британске стране Украјинце куражи у овим потезима. Направљена је атмосфера у којој се они проглашавају за велику жртву и сва су им медијска врата отворена - категоричан је Стојановић.

Коментаришући даљи развој односа Кијева и Берлина, али и Кијева и Москве, саговорник "sputniknews.com" каже да нема сумње да ће Берлин наставити да помаже Украјину.

- Међутим, Нијемцима је дугорочно, без обзира на садашњу ситуацију, веза са Русима веома важна - и енергетски и тржишно. На крају крајева, Шолц је улазио у изборну кампању са такозваном новом источном политиком у чијем средишту је требало да буде Русија, а чак je и приликом састанка са Путином изјављивао да без Русије нема европске безбједности. Сада је то све окренуто наопачке, али они се дугорочно морају вратити на те позиције. Друга је ствар колико ће времена за то бити потребно и то умногоме зависи од тога колико ће овај рат трајати и да ли ће се развити ван овог простора - закључује Мирослав Стојановић.