Најобичнији бијели хљеб у Србији не кошта ни једну марку. У Бањалуци такав исти је око 2 КМ. У Сарајеву се може наћи за 1,5 КМ. Ако и званична статистика каже да је пшенично брашно у Српској појефтинило, ко може да објасни и оправда да је хљеб скупљи данас, него лани?

Нису ово неке паушални подаци, већ званични Републичког завода за статистику. Наиме, килограм бијелог пшеничног брашна прошлог септембра у просјеку је коштао 1,68 КМ, а овог 1,54 КМ. Килограм полубијелог брашна у септембру ове године коштао је 3,77, а прошлог 3,57 КМ.

Према њиховим подацима, килограм хљеба од бијелог пшеничног брашна септембра 2023. године коштао је 3,42 КМ, а септембра ове године 3,54 марке. Гд‌је је овд‌је логика?

Цијене доле, хљеб ни макац

Сви се сјећамо како су прије неколико мјесеци пекари подигли цијене производа након повећања мининалне плате. Могло се ту још чути свакаквих потенцијалних разлога за поскупљењем – од све скупљих комуналија, свјетских цијена брашна и пшенице, а знало се напоменути и да је сукоб у Украјини.   

У међувремену, цијене брашна одоше мало доље, али хљеб ни макац. У маркетима и пекарама које су обишли новинари "Српскеинфо" у највећем граду Српске, успјели су да нађу хљеб који кошта мање од 2 марке. Али, он је такве грамаже да га одрасла особа може појести за један оброк. Напримјер, хљеб од 350 грама може да се купи за 1,90 КМ, мини погача за 1,75, а бијели хљеб од 300 грама за 1,45 марака.

Породични хљеб од бијелог брашна тежине 650 г кошта 2,55, хљеб испод сача од 500 г 2,20 марке, полубијели 1,99 КМ, али генерално им је цијена од 2,05 до 2,25. Говоримо о најобичнијим бијелим, пшеничним хљебовима. Хљеб са сјеменкама бундеве од 500 грама је 2,75 КМ, од ражевог и хељдиног брашна 2,85. Цијена зависи и ако купујете векну која је у комаду или исјечена.

Хљебови које знамо као “посавац” или “воденичар” од 600 грама коштају 2,4, односно 2,25 КМ. Најобичнија плетеница кошта до 1 КМ, багет од 320 грама је 2 марке, а мала кукурузна пројица 1,30 КМ.

Бањачунка Јована Р. прије неки дан у маркету је била у потрази за “здравијом” верзијом пецива. Оно које је узела је и вратила, због цијене.

- То је једна обична кифла са сјеменкама. У корпу сам ставила двије и хтјела сам још двије. Када сам се вратила до рафа, тада сам уочила и цијену. Та једна кифла кошта 1,99 КМ. Не пада ми на памет да дајем за кифлу, колико за килограм брашна – прича саговорница која каже да је остала шокирана цијеном пекарског производа.

Кифла за марку

Да ли је нормално да бијели хљеб плаћамо 2 марке, многи ће рећи да није. Упитно је и која је тежина векне коју нам продају, наглашава Муриса Марић из Удружења потрошача “Дон”.

- Мислим да данас само кифлу можемо да купимо за марку. Плаћамо данак неуређености тржишта и што сви од нас могу да раде шта хоће, јер нема контроле која треба да заустави ово дивљање цијена – истиче она за Српскаинфо.

Поручује како је хљеб прескуп за наш џеп, али да о томе нико не води рачуна, нити ко о томе прича.

- Од политичке воље зависи уређење овог тржишта. Али докле год је на високим цијенама већи ПДВ, онда се не треба чудити што нам је овако – каже она.

То што цијена брашна или пшеница падне на свјетском тржишту код нас ништа не значи. Грађани су љути што је хљеб код нас толико кошта.

“Кад нема државе ни контроле, пекари коло воде”, “Прошли избори, сад крећу поскупљења”, “Политичарима одговарају високе цијене јер беру паре од пореза. Овце ће да пасу траву”, неки су од коментара суграђана.

На интернету се могу наћи подаци да најскупљ хљеб у Европи једу Финци и Швајцарци. У више њемачких градова, према извору Нумбео, цијене бијелог хљеба од 500 грама су од 1,86 до 2,30 евра, У Паризу је 1,87, Лондону 1,74, Риму 1,7 евра.  У Љубљани је хљеб 1,77 евра, Подгорици 0,85, Скопљу 0,62 евра.