За само годину дана цијена килограма кромпира у Републици Српској скочила је чак 50 одсто, што, према ријечима стручњака из области пољопривреде, не треба никога да изненади, јер је суша десетковала приносе и понуду, што се директно одразило на цијену.
Према подацима Завода за статистику Републике Српске, килограм кромпира у Српској у јуну ове године грађани су у просјеку плаћали 1,67 КМ, што је дупло више него у јуну 2021. године, када су за килограм овог поврћа морали издвојити 1,11 КМ.
Бранко Мастало, предсједник Удружења повртара Републике Српске, каже за "Независне" да су сва средства која су добили путем подстицаја и Компензационог фонда искористили да засију веће количине пољопривредних култура у овој години, надајући се већем приносу, али да је суша "сравнила" приносе, чак и упркос чињеници што постоје системи за наводњавање.
- Дошло је до пада приноса на тако високим температурама у културама попут кромпира и лубенице. Једноставно не расту. Принос кромпира је сигурно 20-30 одсто мањи него што је нормално. Затим, није сав кромпир ни добио довољну количину воде. Онај ко је наводњавао на струју, било му је јефтиније, али онај ко је морао наводњавати уз помоћ машина на гориво, на дизел од 3,5 КМ, његов кромпир сигурно није добио довољно воде и то је утицало на приносе - наводи Мастало.
По његовом мишљењу, пад приноса директно се одразио на понуду, што је за посљедицу имало поскупљење овог производа.
- Мала понуда изазвала је повећање цијена. Потражња је велика, тако да ми не можемо ни припремити колико се тражи, а то не можемо припремити и зато што нема радне снаге - појашњава Мастало.
Стање на увозном тржишту додатно погоршава ситуацију.
- Нема ни увозног кромпира. А знамо да су прољетос биле високе цијене репроматеријала, ђубрива и осталог, тако да нема ни јефтиног кромпира на увозу - истиче Мастало поручујући да су због свега наведеног прогнозе када је у питању производња и потрошња до краја ове године врло неизвјесне и забрињавајуће.
- Процјена је Удружења да ћемо нашег кромпира можда имати само до Нове године, а након тога нећемо га имати уопште у понуди - упозорава Мастало.
Приноси су подбацили и у ФБиХ, а цијена килограма кромпира за годину дана поскупјела је између 40-50 одсто.
- Цијена му се сад креће негдје између 90 фенинга и марке, мада је, зависно од врсте и квалитета кромпира, та цијена промјењива. Највиша цијена прошле године је била 50 фенинга - каже за "Независне новине" Енес Хасановић, секретар Удружења пољопривредника ФБиХ у Тузланском кантону.
Он појашњава да је ситуација у Федерацији БиХ много гора него у Републици Српској, јер кише готово да није било.
- Обишао сам ја и Републику Српску и горе Власиначко поље и око Рогатице, Борика, Гламоч, тамо је ипак више посијано, а овдје није толико посијано. Вјерује се да је тотално подбацило. Ја нешто имам за своје потребе, али нема рода као што је било прошле године - каже Хасановић и сматра да би држава морала да помогне произвођачима, али да не гаји оптимизам да ће се то десити.
- Надамо се у некакву помоћ државе, али то је на дугом штапу. Сад се они баве изборима и припремама тако да они о нама уопште не мисле - закључио је Хасановић.
Слична ситуација је и у Србији, с тим да је кромпир код комшија преко Дрине поскупио за чак 152,6 одсто за годину дана. Поред тога, и остали пољопривредни производи су поскупјели у Србији, а највише пшеница (61,9 одсто) и јаја (48,9 одсто).
Аутор: Радош Крстојевић