Кинески универзитети управо пролазе кроз једну од највећих и најбруталнијих реформи образовања у посљедњих неколико деценија.

Под директним притиском тржишта рада и експлозивног развоја вјештачке интелигенције, у овој земљи је укинуто или суспендовано више од 12.000 студијских програма. Размјере ове трансформације су историјске, па је у кратком року чак 30% свих универзитетских смјерова прошло кроз радикалне промјене.

Циљ ове сјече диплома је рјешавање све алармантнијег проблема незапослености међу младим дипломцима, али и убрзано јачање кинеске технолошке доминације.

Највећи удар претрпјеле су области попут умјетности, хуманистике, страних језика и менаџмента. Кинеске власти ове смјерове званично виде као потпуно презасићене и неусклађене са потребама модерне привреде.

Колико је ситуација озбиљна показује примјер Универзитета науке и технологије у Шангају, који је експресно обуставио упис чак и на дизајн производа јер дипломци након тих студија више не могу да нађу посао.

На рушевинама старих програма Кина убрзано отвара хиљаде нових смјерова усмјерених искључиво на високу технологију.

У фокусу су роботика, аутоматизација и дигитална економија, а међу новим дисциплинама апсолутни хит је такозвана "утјеловљена интелигенција" - концепт који повезује вјештачку интелигенцију са физичким машинама и напредним индустријским процесима.

Сами студенти и дипломци признају да је паника оправдана јер АИ алати мијењају тржиште рада брже него што је ико очекивао. Технологија данас преко ноћи преузима послове који су до јуче захтијевали године специјализованог школовања, укључујући напредно моделовање и рендеровање.