Полицијски час краћи од 14 дана не даје дугорочне ефекте, већ само краткорочне, што је било неопходно на почетку епидемије, наводи др Кисић Тепавчевић.

- Већина земаља сада пооштрава мере, у складу са тим ми смо потпуно забранили јавна окупљања која броје више од 10 особа, лимитиран је и број особа који могу да буду у затвореним просторима - каже др Дарија Кисић Тешавчевић за "B92".

Мјере важе само за територију Београда, али одлуке се, према њеним ријечима, доносе у односу на актуелну епидемиолошку ситуацију, па о мјерама одлучују локалне самопуправе.

На питање зашто није уведен полицијски час, она одговара:

- Таква врста забране је имала смисла у моменту првог узлазног тока, када смо хтели да заштитимо најстарије и најугроженије суграђане. Извесно је да ће епидемија да траје и да ћемо дуго морати да се боримо са ковидом-19. Болест је превазишла здравствена питања.

Оно што би, сматра она, дало највише ефекта да сви будемо у карантину 14 дана, али то није одрживо.

- Морамо да прихватио чињеницу да морамо да будемо један организован тим - додаје.

На питање да ли постоји могућност да се полицијски час ипак уведе она наводи да свако затварање испод 14 дана не даје резултате.

Мјере изолованих дана у карантину не даје ефекте дугорочно, краткорочно даје ако се жели постићи нешто - набавити респираторе и опрему, наводи она и објашњава да је то и урађено на почетку епидемије када је та мјера била неопходна.

Када су у питању протести, она наводи да свако окупљање људи јесте фактор ризика.

- Масовна окупљања за време пандемије јесте фактор ризика и мора да се избегава. Свако мора да зна да је то фактор високог ризика - објашњава.

Екефти ових протеста видјеће се за пет до 10 дана, сматра она.