Policijski čas kraći od 14 dana ne daje dugoročne efekte, već samo kratkoročne, što je bilo neophodno na početku epidemije, navodi dr Kisić Tepavčević.

- Većina zemalja sada pooštrava mere, u skladu sa tim mi smo potpuno zabranili javna okupljanja koja broje više od 10 osoba, limitiran je i broj osoba koji mogu da budu u zatvorenim prostorima - kaže dr Darija Kisić Tešavčević za "B92".

Mjere važe samo za teritoriju Beograda, ali odluke se, prema njenim riječima, donose u odnosu na aktuelnu epidemiološku situaciju, pa o mjerama odlučuju lokalne samopuprave.

Na pitanje zašto nije uveden policijski čas, ona odgovara:

- Takva vrsta zabrane je imala smisla u momentu prvog uzlaznog toka, kada smo hteli da zaštitimo najstarije i najugroženije sugrađane. Izvesno je da će epidemija da traje i da ćemo dugo morati da se borimo sa kovidom-19. Bolest je prevazišla zdravstvena pitanja.

Ono što bi, smatra ona, dalo najviše efekta da svi budemo u karantinu 14 dana, ali to nije održivo.

- Moramo da prihvatio činjenicu da moramo da budemo jedan organizovan tim - dodaje.

Na pitanje da li postoji mogućnost da se policijski čas ipak uvede ona navodi da svako zatvaranje ispod 14 dana ne daje rezultate.

Mjere izolovanih dana u karantinu ne daje efekte dugoročno, kratkoročno daje ako se želi postići nešto - nabaviti respiratore i opremu, navodi ona i objašnjava da je to i urađeno na početku epidemije kada je ta mjera bila neophodna.

Kada su u pitanju protesti, ona navodi da svako okupljanje ljudi jeste faktor rizika.

- Masovna okupljanja za vreme pandemije jeste faktor rizika i mora da se izbegava. Svako mora da zna da je to faktor visokog rizika - objašnjava.

Ekefti ovih protesta vidjeće se za pet do 10 dana, smatra ona.