Колико вјерујете у остваривање снова? Ако довољно сањате сви снови постају јава. Ако довољно вјерујете све жеље постају оствариве.

У то су дубоко вјеровали Мирослав и Марко, а своју причу су испричали за портал Катера.

Чланови ПД "Јаворина" Пале, Мирослав Клачар и Марко Короман, испунили су једну од највећих жеља свих заљубљеника природе и планинских висова и попели се на највиши врх Аустрије – Гросглокнер.

На самом почетку разговора, Марко и Мирослав су нам рекли да се жеља за пењањем на неки од највиших врхова централне Европе јавила након што су се попели на врхове Арарат 5137 мнв и Мон Блан 4810 мнв.

- Одлука је пала да се попнемо на Гросглокнер, чија је надморска висина 3789 метара и представља највиши врх Аустрије – рекли су они, истичући да је успон на овај врх трајао два дана.

- Првог дана пењања кренули смо у седам часова и стигли смо до планинског дома на висини од 3450 мнв и ту смо преноћили. Наредни дан наставили смо своје путовање и за непуна два сата попели се на највиши врх Аустрије – истакао је Короман за наш портал.

Фото: Уступљене фотографије

Како је истакао, највећи проблем приликом успона представљали су им временски услови јер се у овом периоду године глечери постепено топе и настаје велики број пукотина због којих морају бити посебно опрезни.

- Непходна је била и велика концетрација као и додатно осигурање за пењање уз стијену јер је ово један од најтежих врхова за пењање у Европи – рекао је Короман, али, додаје он, све то је немјерљиво са осјећајем који обузме душу када ноге кроче на сами врх планине.

- Повратак са врха трајао је пуно дуже јер техника силаска захтјева много већу опрезност и концетрацију, а то алпинисти често забораве па долази до повреда – истиче он.

Короман и Клачар сложили су се, и у глас истакли, да су утисци послије успона на највиши врх Аустрије позитивни и да су јако задовољни оствареним циљевима.

Ова двојица храбрих алпиниста истичу да је за планинарење неопходна јака психо-физичка спрема.

- Припреме за успон на сваки врх у суштини су свакодневне. Пјешачимо, трчимо и тренирамо како бисмо били у доброј физичкој кондицији за пењање на планинске врхове – рекли су они.

Поред пењања на највиши врх Аустрије, ови искусни алпинисти имали су у плану и пењање на највише врхове Њемачке и Лихтенштајна, али због техничких разлога то, овај пут, није било оствариво.

Осим алпинизма Клачар и Короман су и велики бициклистички ентузијасти. Клачар је возио туру до Москве, а он и Короман заједно су возили туре до Хиландара, преко Трста до Барија, затим Румуније, Чешке, а уз то су и редовни учесници у региону и Ultra Trail трка.