Њемачка револуционарка Клара Цеткин, чланица међународног радничког покрета организовала је 1907. године Прву међународну конференцију жена. На њен приједлог 8. март је проглашен Међународним даном жена.
Клара Цеткин, дјевојачко презиме Ајзнер (њем. Clara Zetkin, Еichner; 5. јул 1857 — 20. јун 1933), била је утицајни њемачки социјалистички и комунистички политичар и борац за женска права. До 1917. је била активна у Социјалдемократској партији Њемачке, а затим је ступила у Независну социјал-демократску партију Њемачке (УСПД) и његовом екстремном љевичарском крилу, Спартакистичкој лиги - која је касније постала Комунистичка партија Њемачке (КПД), коју је она представљала у Рајхстагу током Вајмарске Републике од 1920. до 1933. године.
Школујући се за наставницу, Клара Цеткин се повезала са женским и радничким покретом у Њемачкој од 1874. 1878, постала је члан Социјалистичке радничке партије (sozialistiche Аrbeiterparei, САП). Ова партија је основана 1875. спајањем двију претходних партија: Опште њемачке радничке асоцијације (АДАВ), коју је основао Фердинанд Ласал и Социјалдемократске радничке партије (СДАП) Аугуста Бебела и Вилхелма Либкнехта. Године 1890. њено име је промијењено у данашње - Социјалдемократска партија Њемачке (СПД).
Због забране социјалистичких активности коју је у Њемачкој увео Бизмарк, 1878 године, Клара Цеткин је прешла у Цирих, 1882. а затим је отишла у изгнанство у Париз. Током боравка у Паризу играла је важну улогу у оснивању Социјалистичке интернационале. Такође је узела презиме свог љубавника, руског револуционара Осипа Цеткина са којим је имала два сина. Касније се удала за умјетника, Георга Фридриха Цундела од 1899. до 1928. године.
Клара Цеткин је у СПД- у са Розом Луксембург, блиском пријатељицом и повјереницом била једна од главних личности лијевог револуционарног крила партије. У дебати о ревизионизму на почетку двадесетог вијека са Розом Луксембург, држећи се екстремне комунистичке догме, напада реформистичке тезе Едуарда Бернштајна.
Цеткинову је веома интересовала женска политика, укључујући борбу за равноправност и право гласа за жене. Развила је социјалдемократски женски покрет у Њемачкој; од 1891. до 1917. писала је за СПЂове женске новине Дие Глеичхеит (Једнакост). Године 1907. постаје вођа новоформиране „Женске канцеларије“ у СПД- у. Организовала је прославу првог „Међународног дана жена”, 8. марта 1911 године.
Током Првог свјетског рата, Клара Цеткин је са Карлом Либкнехтом, Розом Луксембург и другим утицајним политичарима из СПД- а одбацила партијску политику Бургфриеден (примирје са владом, обећање о уздржавању од свих штрајкова током рата). Уз друге антиратне активности, Цеткинова је организовала међународну женску антиратну конференцију у Берлину 1915. године. Због антиратних ставова била је хапшена неколико пута током рата.
Године 1916. Клара Цеткин је била један од саоснивача Спартакистичке лиге и Независне социјалдемократске партије Њемачке (УСПД) која се 1917. отцијепила од своје матичне партије, СПЂа, због неслагања са њеним проратним ставовима. Јануара 1919, након Њемачке револуције новембра претходне године, основана је КПД (Комунистичка партија Њемачке) којој Клара Цеткин приступа и представља је од 1920. до 1933. у њемачком парламенту. Интервјуисала је Лењина о „женском питању”, 1920 године.
До 1924. године, Клара Цеткин је била члан централне канцеларије КПД-а; од 1927. до 1929. била је члан партијског централног комитета. Такође је била члан извршног комитета Комунистичке интернационале (Коминтерна) од 1921. до 1933. Године 1925. изабрана је за предсједника њемачке љевичарске хуманитарне организације Роте Хилфе (Црвена помоћ). Августа 1932, као предсједавајућа Рајхстага по старјешинству, позвала је народ да се бори против националсоцијализма.