Шетах тако Илиријом и размишљах зашто су јој промијенили име. Вјероватно су Османлије када бијаху окупирали овај простор, тешко изговарајући за њих компликовано име “Илирија” то скратише на “Илиџа”. А можда то урадише и намјерно да затру трагове претходних цивилизација и народа, као што урадише окупираном Константинопољу промијенивши му име.

Шетајући тако угледах тако овај симпатично украшен објекат.

Од малена сам одгојен да навијам за “Жељезничар”, из једноставног разлога пошто ми је дјед био службеник жељезнице у Краљевини Југославији на служби у Сарајеву, па бјеше сасвим логично да сви радници жељезнице навијају за свој клуб. Прва изговорена ријеч многим нама у Сарајеву је била “мама”, “тата”, па онда “Жељо”.

Али сам само по традицији навијао за “Жељу”, пошто ме ногомет никада није привлачио као игра, био ми је предосадан спорт. Да су увели правило да се игра са двије лопте, онда бих се можда и заинтересовао за тај спорт.

Друге су ме ствари заинтересовале везане за тај клуб и то из новије историје. 

Није ми било јасно зашто су навијачи у неко доба одлучили да себе називају манијацима. Запитао сам се ко је то манијак и шта он означава. И наравно у овој ери интернета и лако доступног знања, укуцам кључне ријечи и дођем до податка да је постојао некада извјесни Ђорђе Манијак који је био по занимању генерал који се прославио по својим војним успјесима против Арапа на Блиском истоку и Сицилији. Ево слике манијака како се искрцавају на Сицилију.

Дакле, манијаци су Ђорђетови војници, а у новијој историји су његови сљедбеници. Какве везе то има са навијачима Жеље још нисам установио, али има времена за истраживање. Можда баштине борбу против Арапа у Илирији, који су је преплавили пошто не могу да добаце до Сицилије?