БиХ би се до 2050. године могла суочити са драматичним демографским падом и озбиљним промјенама у етничкој структури становништва. Уколико не дође до хитних и свеобухватних реформи, земља ризикује да изгуби чак четвртину садашњег становништва, што би имало дубоке социјалне, економске, али и политичке посљедице.
Ово упозорење доноси најновији извјештај Уједињених нација о свјетској популацији, а који користи пројекције засноване на стопи наталитета, смртности и миграцијама. Према њиховим посљедњим подацима, ако се наставе негативни трендови - ниска стопа наталитета (фертилитет свега 1,24 дјетета по жени, знатно испод нивоа одрживости од 2,1) и масовно исељавање младих - БиХ би до 2050. могла имати само 2,7 милиона становника, односно 2,5 милиона у најцрњем сценарију.
Што се тиче бројности, најугроженије области су источна Херцеговина, Посавина и источни дио Републике Српске, гдје поједине општине већ данас биљеже нагли пад броја становника и ризикују да изгубе више од половине популације до средине вијека. Гледајући генерално - са БДП-ом по глави становника од око 7.000 евра и стопом незапослености већом од 15 одсто, БиХ би се, упозоравају, могла суочити са озбиљним недостатком радне снаге и убрзаним старењем популације.
На ово указује и демограф Александар Чавић наводећи да БиХ полако, али сигурно постаје пустиња у којој ће убрзо живјети само стари људи. Како каже, уколико се наставе садашњи трендови, земља би за неколико деценија могла имати свега 300.000 радно способних, док би привреди недостајало више од 600.000 радника, што би довело до потребе за увозом радне снаге и промјеном етничке слике државе. Ако би велики број страних радника дошао у БиХ са породицама, конститутивни народи, Срби, Хрвати и Бошњаци, могли би постати статистичка мањина.
Када су у питању мјере за спас у области демографије, стручњаци истичу да је неопходно донијети низ хитних мјера, од оних који се тичу финансијских подстицаја и субвенција за породице, преко побољшања услова за младе родитеље и доступне дјечије инфраструктуре, до подршке предузетништву и запошљавању младих. Као битан сегмент наводе и програме који би подстакли повратак дијаспоре. Без ових корака, како сматрају, БиХ ризикује не само демографски већ и економски и политички колапс са дугорочним посљедицама по стабилност земље и цијелог региона.
Извјештај УН, међутим, указује и на могуће промјене у националном саставу становништва. У најпесимистичнијем сценарију удио Бошњака могао би порасти на проценте који се крећу од 55 до чак 60 одсто, захваљујући нешто вишој стопи наталитета (1,4 - 1,5 дјеце по жени) и нижем степену емиграције. Срби би, према истим пројекцијама, а уколико се настави са досадашњим негативним трендовима, могли пасти са око 31 на око 28 одсто становништва, или око 780.000 до 900.000 људи, док би Хрвати могли чинити свега 13 одсто становништва, око 360.000 људи. Према подацима Агенције за статистику БиХ, у Сарајеву је већ сада више од 80 одсто становништва бошњачке националности, а до 2050. године град би могао имати око пола милиона становника, који би национално гледано могли бити монолитни.
Историјски подаци показују да се етничка структура БиХ и раније мијењала, и то по правилу на штету Срба. Према попису из 1931. Срби су чинили око 45 одсто становништва, муслимани 31, а Хрвати 24 одсто. До пописа из 1991. муслимани (данас Бошњаци), постали су већина са 43,5 одсто, док су Срби чинили 31, а Хрвати 17 одсто. Демографи овај процес често пореде са "косовским сценариом", у којем су висок наталитет и миграције током 19. и 20. вијека, а онда и разни нови ратови - довели до потпуне промјене етничке слике БиХ.
На ово упозорава и демограф Стево Пашалић наводећи да га стога не чуде и све чешће изјаве појединих бошњачких политичара који наглашавају да су бројчано већина и да су већ прешли границу од 50 одсто, те да је стога потребно редефинисати уставно уређење БиХ. Сматра их неутемељеним, јер је уставно уређење јасно дефинисано.
- Они су и раније покушавали, поготово 2013. године, када је вршен посљедњи попис становништва, да докажу да их има више од 50 одсто, па су се служили и разним махинацијама. Да је попис био регуларан, увјерен сам да би их било мање од тог процента. На демографију су гледали као на политичку алатку, а вјерујем и данас. Али, Устав је јасан, демографија не може одређивати уређење земље. Мислим и да није реалан сценарио да се учешће Бошњака повећа на 55 одсто. Није реално из једног простог разлога, јер далеко већи број Бошњака одлази из БиХ у потрази за послом, него што је то у случају друга два народа - каже Пашалић.
Као и Чавић, указује на један сасвим други проблем, а који се константно игнорише, да бисмо се због изузетно лоших демографских трендова могли суочити са великим недостатком радне снаге и потребом увоза исте из Азије или Африке. То би, према његовом мишљењу, у некој догледној будућности, ако узме маха, могло значајно да промијени демографску слику, суочавајући нас са проблемима које данас имају поједине европске земље.
Регија
Према пројекцијама УН, земље бивше Југославије до 2050. године могле би изгубити око три милиона становника. Србија би могла остати без 1,5 милиона људи у односу на 1990. Хрватска би могла пасти на 3,3 милиона становника. Црна Гора и Сјеверна Македонија такође биљеже пад наталитета и високе стопе емиграције.
