Све учесталији немили догађаји који се дешавају у образовним установама представљају упозорење и озбиљан изазов за родитеље и наставнике, али и указују на неопходност успостављања јаче сарадње и односа узајамног повјерења између школе и породице, а та повезаност, према ријечима појединих стручњака, није на задовољавајућем нову.
Сарађујући са породицом, школа може боље упознати своје ученике, њихове способности, особине и радне навике.
С друге стране, сарађујући са школом сваки родитељ, осим што се информише о начинима и циљевима рада образовне установе, има и увид како се његово дијете осјећа у школи, какве су му радне навике, да ли постиже континуиран успјех, да ли је у стању да прати и извршава образовне захтјеве, са ким се дружи и ко су му пријатељи.
Такође, сарадњом школе и родитеља усаглашавају се васпитне мјере, повећава задовољство, мотивација и самопоуздање дјетета. То доприноси и редовности похађања наставе, унапређује се комуникација код дјеце, њихови међуљудски односи, примјерено понашање и учење. У пракси се показује да дјеца чији родитељи чешће долазе у школу имају бољу пажњу, редовније израђују домаће задатке, имају позитивније ставове према школи и мање су насилни.
Стручњаци кажу да је то веома сложен процес који захтијева ангажовање обје стране наводећи и да укључивање родитеља у различите аспекте школског живота представља важну претпоставку успјешне школе.
Психолог Александар Милић сматра да школе у Српској немају добру сарадњу са родитељима и да би се она морала проширити, и то не само када деси немили догађај, него и у смислу едукације мајки и очева, коју би могли пренијети и на васпитни рад код куће.
- Примјетно је да нема довољно рада са родитељима које би требало ангажовати и не само једног, већ оба. Сам родитељски састанак махом је информативан, не служи некој сврси због чега многи родитељи и не долазе на тај састанак - рекао је Милић.
Додао је да би у тимовима, који би учествовали са родитељима у радионицама, требало да буду педагози, социолози, социјални радници, али и љекари опште праксе, као и специјалисти, који би, поред свега, причали о односима између полова и репродуктивном здрављу.
- Протеклих дана сам одржао радионицу са једним удружењем родитеља који су јако заинтересовани за ову врсту сарадње. Школе су те које треба да направе први корак, а не сву кривицу и настале проблеме сваљују на родитеље који нису професионалци. Није вријеме за критику и пребацивање одговорности с једних на друге - истакао је Милић.
Најбољи примјер у раду дају предшколске установе, које, како каже Милић, прекрасно прате дјецу и сарађују са родитељима.
- Учитељице се ту и тамо уклапају у рад са предшколским установама, а велики недостаци настају у вишим разредима школе – рекао је Милић.
Социолог Иван Шијаковић сматра да су по питању одговорности попустиле обје стране. Родитељи су, прича он, прије 30-так године свако јутро дјеци говорили “Немој правити проблеме. Лијепо се понашај, слушај наставнике” и тада су наставници имали подршку родитеља.
- Ситуација је данас потпуно обрнута. Родитељи децу другачије саветују кад их шаљу у школу и говоре им “Бори се како се боре и други. Немој никога да слушаш. Ти се мени најважнији”. Школа данас нема никакав утицај, јер сами наставници и учитељи живе у средини у којој њихове комшије тако говоре. Они су свесни да нема више те подршке па само гледају да се склоне - казао је Шијаковић.
Сви су, према његовим ријечима, постали себични, не обраћају пажњу на друге, него само на себе.
- Под хитно је потребно донети правилник којим ће школе и наставници добити прво место и бити заштићени, примера ради, ако је ђак направио неки проблем, он се суспендује на једно полугодиште. Када прође та казна, он ће наставити то полугодиште. У случају да поново направи проблем онда га суспендовати на годину дана, а ако буде и трећи пут онда га избацити из школе, а при томе да родитељи немају право да се жале и интервенишу - истакао је Шијаковић.
Директорица бањалучке основне школе “Иво Андрић” Жељка Опачић каже да су у овој установи и те како свјесни колики значај има сарадња са породицом те да тај однос константно његују и продубљују.
- Уназад неколико година имамо дивну сарадњу са родитељима који се радо одазивају на разне активности које заједнички организујемо. Практикујемо да Савјет родитеља организује рецимо одлазак ђака у различита предузећа, аеродром и слично како би дјеца видјела своје мајке и очеве у другом свјетлу, на радном задатку. То је важно како би дјеци приближили занимања, поготово за завршне разреде када се ради професионална оријентација. Користимо Савјет родитеља да се уприличе разне теме и предавања. Са родитељима његујемо и акције друштвено корисног рада, два пута годишње скупљамо стари папир и слично - рекла је Опачићева.
Она је нагласила да у великим школама увијек има и проблема али да се захваљујући доброј сарадњи са родитељима боље и лакше се носе у ситуацијама када се деси неки немили догађај.
- Сви проблеми се лакше рјешавају када имате саговорнике. Када се наилази на отпор и мали проблем зна бити тежак. Не знам из ког разлога су се родитељи у неком ранијем периоду удаљили од школе, али сада све више њих осјећа потребу и значај узајамне сарадње. Без нашег и њиховог заједничког рада дјеци се не може баш много помоћи – рекла је Опачићева.
Члан Савјета родитеља Технолошке школе Бањалука Васо Р. Кезић сматра да ова образовна установа треба да буде за примјер другима, јер редовно окупља родитеље.
- Има свакаквих родитеља, међутим већина њих се залаже да се однос на релацији школа - родитељи побољша - казао је Кезић и додао да пракса показује да се око 20 одсто родитеља никада не појави у школи како би се информисали о свом дјетету, па чак ни због проблема које њихова дјеца направе.
Савремене технологије
Стручњаци кажу да савремене технологије увелико помажу бољој комуникацији школе и родитеља.
Увођење електронског дневника умногоме је помогло информисаности родитеља о напредовању ученика. Размјена мејлова и групни четови на виберу помажу родитељима да у сваком тренутку имају информацију о школском животу свог дјетета.
Пише: Данијела Бајић, Анита Јанковић Речевић
