Повећање плата полицајцима од 30 одсто већ данима је тема жустрих расправа у Републици Српској. Од јуче одлука о тој повишици је ступила на снагу, па сада најнижа нето плата полицајца са средњом школом износи 1.878 КМ.

Од 1. априла просјечна нето плата у МУП Српске износиће 2.177 КМ, умјесто досадашњих 1.691 КМ. Најнижа нето плата полицијског службеника са средњом стручном спремом износиће 1.878 КМ – похвалио се министар унутрашњих послова Републике Српске Синиша Каран.

Лијепо је да професионалци који “служе и штите” имају пристојне плате, али није баш пријатно сазнање да полицајац или полицајка са средњом школом, који су на почетку каријере и раде најједноставније полицијске послове, зарађују више од оних који нас лијече, спасавају из пожара, или уче нашу дјецу и омладину.

Када упоредимо најниже плате полицајаца са средњом школом са зарадама других професионалаца, који такође имају средњошколско образовање и раде захтјевне послове од интереса за заједницу, рачуница је јасна: полицијска службеница на шалтеру пролази боље од медицинских сестара, машиновођа, а у неким локалним заједницама и од ватрогасаца.

Како је за Српскаинфо рекао Симо Цвјетковић, предсједник Самосталног синдиката машиновођа у Жељезницама РС, основна плата машиновође је око 1.000 КМ.

– У тих 1.000 КМ угуране су и накнаде за ноћни рад и рад празницима и ми смо због тога тужили послодавца. Кад се дода топли оброк, машиновођа почетник заради око 1.200 КМ, кад ради цијели мјесец  – каже Цвјетковић.

По платама су полицајцима најближи ватрогасци спасиоци, али њихова примања зависе од града или општине у којој раде.

– У Бањалуци најнижа плата ватрогасца спасиоца износи 1.650 КМ. Међутим, кад их поредимо са полицајцима морамо бити поштени и рећи да наши ватрогасци имају и накнаде за топли оброк и превоз у укупном износу од скоро 300 КМ, што полицајци немају – каже Драган Бабић, шеф Одсјека за послове цивилне заштите града Бањалука.

Дакле, бањалучки ватрогасци почетници имају 70-так марака више од полицајаца истог ранга, али у неким локалним заједницама ватрогасци зарађују мање него колеге у Бањалуци, па и мање од полицијских службеника МУП- а РС.

Они који засигурно зарађују мање него полицајци су медицинске сестре и техничари. И наког јануарског линеарног повећања од 100 КМ, те недавног повећања плата од око 130 КМ, медицинари су и даље потплаћени, каже Мирко Шербеџија, предсједник Синдиката медицинских сестара и техничара РС.

– Медицинске сестре и техничари са завршеном средњом школом имају плате од 1.500 до 1.600 КМ – каже Шербеџиија за Српскаинфо.

Појашњава да такве плате примају и сестре које дежурају на одјељењима интензивне његе, и оне које помажу у опрационим салама, и бабице акушерке, које порађају жене, и све друге сестре и техничари са звршеном средњом Медицинском школом.

Кад су у питању професионалци са факултетском дипломом, по потплаћености предњаче шумарски инжењери. Инжењери шумарства, који су на почетку каријере и већину радног времена проводе на терену, по шумама и горама Републике Српске зарађују око 1.500 КМ, потврдили су извори Српскаинфо из “Шума РС”.

Како сазнаје Српскаинфо, ни агрономи и технолози не пролазе баш најбоље на тражишту рада и велики број тих инжењера зарађује мање него полицајци “средњошколци”.

Полицијски позорник који је тек ступио у службу зарађује више и од професора у основним и средњим школама, те скоро једнако као универзитетски наставници на почетку каријере.

Драган Гњатић, предсједник Синдиката образовања, науке и културе РС, појаснио је за Српскаинфо да ће наставници, и након повећања плата, имати мање од 1.900 КМ нето плате.

– Наставници у основним школама са повећањем плате од 10 одсто имаће плату 1.821 КМ, а професори у средњим школама 1.854 КМ – рекао је Гњатић.

Он није желио да коментарише плате полицајаца, али је поново упозорио да млади све ријеђе уписују “просвјетарске факултете”, а поготово су ријетки брусцоши спремни да студирају математику, физику, хемију и биологију. Уопште, природне науке, како каже, нису популарне.

Није ни чудо што се млади не отимају за најтеже студије, када знају да их након дипломе чека озбиљан посао и мизерна плата.

Уопште, академска каријера је данас у Републици Српској много мање уносна него полицијска.

Истина, универзитетски наставници на почетку каријере, дакле асистенти и виши асистенти, имају нешто већу плату од полицјаца почетника, али ипак мања примања од просјека плата у МУП-у РС.

Тако асистент има нето плату од 1.989 КМ, што је чак 111 КМ више него најнижа полицијска плата.

Виши асистент, дакле универзитетски наставник који је, у правилу, или млади доктор наука, или је надомак доктората, зарађује 2.130 КМ мјесечно.

Његова нето плата је дакле за око 15 одсто већа од најниже полицијске плате за кадрове са ССС, али је и мања од просјечне плате у МУП РС.

И на крају, али не мање битни – љекари, или како их народ зове доктори: људи у бијелом који су вијековима предмет обожавања и поштовања, који спасавају животе и који су најодговорнији за здравље нације.

Све их је мање у Републици Српској, а они који још о(п)стају су затрпани послом и обесхрабрени све лошијим условима рада.

А плата?

– Доктор почетник има 1.930 КМ, а специјалиста са 15 година стажа 2.450 КМ плате – каже Јовица Мишић, предсједник Струковног синдиката доктора медицине Републике Српске.

Значи, ипак боље доктор него полицајац? Или ипак није тако?

Истина, докторска почетничка плата је за 52 марке већа од оне коју прима млади полицајац, који се запослио након завршене средње школе. Али, полицајац може накупити 6 година стажа, док млади љекар заврши медицину. А то значи да ће му се и плата, вјероватно, повећати.