Приход од игара на срећу и пореза на добитке у протеклих седам мјесеци у Српској увећан је за 39 одсто у односу на исти период лани, што потврђује да се све више људи одаје коцки у нади да нађе излаз из беспарице или окуша срећу.

Подаци Републичке управе за игре на срећу показују да је од јануара до краја јула приход од игара на срећу и пореза на добитке износио 68,63 милиона марака.

- У Српској су тренутно регистроване 822 кладионице и 688 аутомат клубова са 8.306 аутомата за игре на срећу. У односу на децембар 2022. године регистровано је 36 нових аутомат клубова и 409 аутомата за игре на срећу - истакли су у овој републичкој управи.

Економисти и социолози тврде да од игара на срећу користи може имати буџет, као и они који држе коцкарнице и кладионице.

На овогодишње приходе од игара на срећу, према ријечима извршног директор Удружења економиста “СЊОТ” Саше Грабовца, већим дијелом су утицале одређене измјене регулатива које се односе на начин организације и организатора па је тако “Лутрија РС”, кроз заједничка улагања, ушла у пројекте са приватним компанијама.

- Добрим дијелом овом приходу допринијели су и грађани који се у све већем броју одлучују да и посљедњу марку ставе на тикет или пак убаце у апарат. Посебно је забрињавајуће то што се све више грађана Српске, имајући у виду тешку економску ситуацију и осјећај бесперспективности, окреће играма на срећу па излаз и зараду све чешће виде у кладионицама и коцкарницама - рекао је Грабовац.

Социолог Ведран Француз рекао је да коцка спада међу четири највеће зависности те да број коцкара расте у земљама које су сиромашне, јер се људи окрећу играма на срећу како би избјегли свакодневне проблеме.

- Поред забаве, људи у коцки виде и неку врсту зараде, односно то им је мотив да лакше и брже дођу до новца. Поражавајуће јесте то што су на једном овако малом простору, скоро на сваком ћошку, отворене кладионице или коцкарнице које знају само за добит - навео је Француз.

Додао је да многи људи који су се упустили у коцку на тај начин желе да докажу да су јачи и моћнији.

- То је зачарани круг из којег се тешко излази. Већина игра због жеље за добитком, како би краћим путем стекли новац, али је мало оних који добијају - рекао је Француз.

Према ранијим подацима Републичке управе за игре на срећу, укупан приход од накнада за приређивање игара на срећу те наградних и забавних игара и пореза на добитке у 2022. години износио је 93,87 милиона марака. Остварени приход по том основу већи је за 38 одсто у односу на годину раније.

Директни приходи

Министарка финансија Републике Српске Зора Видовић истакла је раније за “Глас” да директни приходи расту много више него индиректни.

- Када је ријеч о директним приходима они имају раст од 17,4 одсто. Највеће повећање забиљежено је код пореза на доходак, пореза на добит, доприноса, али и прихода од игара на срећу и од концесије - рекла је Видовићева.

Аутор: Данијела Бајић