Вјероватно сте чули да неко омаловажава еволуцију зато што је то „само теорија“. Гравитација, са друге стране, мора бити 100% стварна – то је, ипак, „закон“. Тако детаљно је доказана да је чак можемо звати и „научна чињеница“. Нажалост, сви ови уобичајени појмови нису баш најтачнији. Ријечи „чињеница“, „хипотеза“, „теорија“ и „закон“ имају врло специфична значења у свијету науке и она се не поклапају са значењима тих истих ријечи које користимо у свакодневној комуникацији.

Чињеница

„Када испустите оловку, она падне на земљу.“

Ова је поприлично јасна, али има и велико упозорење. У науци, чињеница је опсервација која је потврђена толико пута да је научници могу, за све намјере и сврхе, прихватити као „истину“. Али све у науци долази са дозом несигурности, тако да ништа не може бити у потпуности научно „тачно“ и без сумње. Ви можете рећи да је „сви лабудови су бијели“ чињеница, али увијек постоји шанса да ћете наићи на црног лабуда и та чињеница пада у воду.  Исто тако, можете рећи  да је чињеница да ће оловка пасти на под сваки пута када је испустите. Али, наука оставља простора за бесконачно малу шансу да се то можда и неће десити.

Хипотеза

„Оловка пада јер постоји сила која је вуче ка доле.“

Хипотеза је оквирно објашњење о опсервацији која се може тестирати. То је само стартна тачка за даља истраживања. Свака опсервација долази са неколико хипотеза. Ако посматрате да је лабуд бијел, ваша хипотеза може бити да је офарбан, да је изблиједио на сунцу или да му само фали пигмент. Послије тога можете истражити све ове хипотезе и изабрати ону коју највише потврђују докази, ако их има.

Кроз историју је било много хипотеза о томе зашто ствари падају када их испустите. Аристотел је вјеровао да је разлог тај што материјални предмети имају тенденцију да падају према центру универзума, што је по вјеровању античких Грка била Земља. Њутн је открио да Земља привлачи све предмете који се налазе на њој, али такође све планете привлаче једна другу и тако даље широм универзума. Ово је хипотеза да се све дешава путем силе привлачења коју је назвао гравитација.

Закон

„Било која честица материје у универзуму привлачи било коју другу силом која је пропорционална производу маса и обрнуто пропорционална квадрату растојања између њих.“

Можда сте очекивали да „теорија“ буде сљедећи корак на овом путу ка научној истини, али гријешите. То не значи да је закон инфериоран у односу на теорију; то су једноставно различите ствари. У науци, закон представља детаљан опис како се понашају неки аспекти у природи, обично укључујучи математику. Њутнов закон универзалне гравитације, као што је изнад наведено, описује начин на који се материја понаша, са импресивном прецизношћу. Помоћу њега је лако предвидјети како ће се мјесец понашати ако је веома велики и близу своје планете насупрот ономе који је мали и удаљен. Али све што овај закон објашњава је „како“ – али не објашњава „зашто“.

Теорија

„Маса и енергија проузрокују кривљење вријеме-простора и из тога се рађа сила гравитације .“

Теорија је објашњење неких аспеката у природи које је детаљно поткријепљено чињеницама, тестираним хипотезама и законима. Изнад је цитирана поједностављена верзија Ајнштајнове опште теорије релативитета. Њутн је рекао да се два објекта привлаче у зависности колико су масивни и удаљени један од другог. Ајнштајн је рекао да се ово дешава јер маса сваког објекта искривљује облик универзума.

Теорија је старјешина свих научних изјава, због чега се не може рећи да је еволуција „само теорија“. Изговорена на тај начин, та изјава има погрешно значење. Ако је називамо „само теоријом“, то значи да је прошла кроз многе и детаљне тестове, што стварно и јесте, можда више него било која друга теорија коју знамо.

Али, као што смо рекли, наука никада не тврди нешто са 100% сигурношћу. Ајнштајнова теорија пада у воду када се примијени на квантну механику, која се бави понашањем малих субатомских честица. Као резултат тога, научници у ринг убацују нове хипотезе о гравитацији. Али ово не значи да Ајнштајн није био у праву. Општа теорија релативитета објашњава велику већину опсервација и сваки пут када су научници покушали да је оборе – нису успјели. То је снага научне теорије: Изграђена је на довољно чврстом темељу да чак и када нађете неколико пукотина на њој, можете вјеровати да ће структура остати читава.