У децембру прошле године, поредећи са истим мјесецом 2024. године, забиљежен је раст нивоа цијена од 4,1 одсто, показују подаци Агенције за статистику БиХ.
Како се наводи у овим подацима, просјечни раст цијена забиљежен је у одјељцима храна и безалкохолни напици за 5,3%, алкохолна пића и дуван за 4,1%, становање и режијски издаци за 7,3%, намјештај, кућански уређаји и редовно одржавање куће за 2,4%, здравство за 4,7%, комуникације за 1,5%, рекреација и култура за 4,9%, образовање за 3,1%, ресторани и хотели за 7,8% те остала добра и услуге за 3,3%.
- Просјечни пад цијена је забиљежен у одјељку одјећа и обућа за 7,8% и превоз за 0,2% - пише у подацима Агенције за статистику БиХ.
Цијене хране
Додаје се да је у децембру прошле године забиљежен раст нивоа цијена
- Цијене производа и услуга који се користе за личну потрошњу у Босни и Херцеговини, мјерене индексом потрошачких цијена, у децембру 2025. године у односу на претходни мјесец у просјеку су више за 0,1%. Посматрано по одјељцима према намјени потрошње (ЦОИЦОП), у децембру 2025. године у односу на претходни мјесец у просјеку је забиљежен раст цијена у одјељцима храна и безалкохолна пића за 0,2%, алкохолна пића и дуван за 0,3%, становање и режијски издаци за 0,7%, ресторани и хотели за 0,4% и остала добра и услуге за 0,4% - стоји у подацима.
Даље пише да су ниже цијене забиљежене у одјељцима одјећа и обућа за 2% и превоз за 0,6%.
Предраг Млинаревић, професор на Економском факултету Универзитета у Источном Сарајеву, рекао је за "Независне новине" да, када говоримо о инфлацији, треба раздвојити кретања базичне инфлације од укупне инфлације.
Базична и укупна инфлација
- Базична инфлација представља пораст цијена у који није укључен раст цијена хране и енергената. Укупна инфлација поред базичне инфлације обухвата и цјеновно најволатилније категорије добара: храну и енергенте. Имајући у виду да базичну инфлацију структуришу цијене услуга и ефекти монетарне и фискалне политике, она је као таква релевантан репер домаћих кретања. Ако изузмемо ефекте монетарне политике који због монетарног режима у БиХ немају утицај на базичну инфлацију, и утицај фискалне политике ограничимо на раст јавне потрошње, испоставља се да је базична инфлација највећим дијелом под утицајем раста трошкова рада и нивоа тржишне конкуренције - објашњава Млинаревић.
Према његовим ријечима, ако знамо да су услуге доминантно радно интензивне дјелатности, раст зарада може имати утицај на раст цијена.
- Међутим, у случају да имате снажну конкуренцију, пренос раста зарада на раст цијена би био мањи и тиме би се спријечило стицање екстрапрофита. Када пак говоримо о цијенама хране и енергије, ту долазимо до феномена увезене инфлације. Узимајући у обзир да највећи дио ових добара увозимо, очекивано је да глобална цјеновна кретања утичу и на цијене на домаћем тржишту. И овдје се као проблематична ствар јавља одсуство конкуренције и потенцијални дослух између трговаца. Високе марже и скоро па усклађене цијене упућују на могући облик неприхватљивог споразумијевања. Стога би активнији приступ Комисије за заштиту конкуренције уз долазак дисконтера који би појачали конкуренцију могли резултирати опадањем цијена. Са друге стране, успостављањем индекса цијена хране и енергије и одређивањем доходних прагова могла би се установити социјална политика у виду једнократних помоћи грађанима којима је помоћ заиста потребна - закључио је Млинаревић.
